Дому за душевно оболела лица у Чуругу предстоји свеобухватна реконструкција

У Дому за душевно оболела лица у Чуругу борави 198 особа које болују од психоза, менталног дефицита или душевног поремећаја, а статистички гледано, све више потребе за том установом имају млађи од 30 година.
д
Фото: Дневник/Филип Бакић

Један од већих проблема с којима се та установа суочава је све већи број захтева за смештај у дом: од почетка септембра поднело га је више од 140 особа, а некада их је током целе године било стотинак.

– Потребе за повећањем капацитета постоје, али за сада дефинитивно неће бити никаквих проширења – казао је за “Дневник” директор Дома Мирослав Кресић током наше недавне посете. – Тренутно имамо око 40 на листи чекања, а, чак и да имамо капацитет за 300 особа, за трен ока бисмо били попуњени.

Ипак, проширење јесте у плану, што ће подразумевати изградњу додатног павиљона и реконструкцију постојећих објеката, али тиме се неће повећати број кревета, већ ће се собе такорећи растеретити да би у једној боравило до четири особе, а не по пет-шест, каква је тренутно ситуација. То значи да ће предстојећом инвестицијом, која би требало да буде комплетно готова у наредну годину – годину и по, Дом испунити све прописане стандарде.

Фото: Дневник/Филип Бакић
Тренутно имамо око 40 на листи чекања, а, чак и да имамо капацитет за 300 особа, за трен ока бисмо били попуњени (директор Дома Мирослав Кресић)

– Најављена свеобухватна реконструкција представља усклађивање смештајних објеката с нормативима и стандардима који су неопходни за лиценцирање делатности Дома, а у суштини представљају побољшање стандарда живота корисника – навео је секретар Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова Предраг Вулетић, још увек не прецизирајући о коликој своти новца ће бити реч, али ће читав пројекат сигурно коштати више од 200 милиона динара. – У овом мандату Покрајинске владе, од 2016. године, за Дом у Чуругу уложено је нешто више од 22 милиона динара, од чега смо у овој години издвојили осам милиона путем конкурса и 1,76 милион ургентно из текуће буyетске резерве. Иначе, у АПВ постоје три дома за смештај душевно оболелих лица – у Чуругу, Новом Бечеју и Старом Лецу, и, иако је најмлађи и има најмање корисника, Дому у Чуругу су потребна највећа улагања.

Посао ове природе се увек носи кући, стално смо на вези, било с медицинском службом, дежурним сестрама, корисницима који имају наше бројеве, са сродницима(руководилац Службе за социјални рад Станка Ловрић)

Фото: Дневник/Филип Бакић

Иначе, како истиче директор Кресић, установа коју води може се похвалити све већим квалитетом у сваком погледу. Осим што констатно успевају да побољшају своју услугу, прављење јеловника с корисницима још једна је добра страна Дома.

– Морам да нагласим да се заиста сви запослени – а немамо их довољно – максимално труде да се не осете поједини недостаци – навео је директор.

Његове речи потврђује и руководилац Службе за социјални рад Станка Ловрић, која свој посао носи и кући!

Фото: Дневник/Филип Бакић


Вештачење пословне способности

У протеклих десетак година цео тим запослених у Дому за душевно оболела лица у Чуругу успео је да код 17 особа поврати пословну способност, а тренутно имају још четири позива за вештачење. Како нам кажу, у једном тренутку Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања издало је налог да сви корисници који се смештају у установе а имају менталне тешкоће, морају имати старатеља за тај смештај у установу, што подразумева лишавање пословне способности, одузимање свих права која човек има ван институције. По њиховој процени, то се радило врло убрзано и „ад хоц”, па неке кориснике суд није ни видео али их је, на основу документације и историје болести, и понашања које је Центар за социјални рад уочио и детектовао, лишавао пословне способности.

– Ми смо приступили припреми корисника, раду с њима и иницирали смо код Центра за социјални рад да се поново преиспита стање тих људи јер је протекао низ година и они нису показивали оно што нам је предочено и тада дато – објашњава Станка Ловрић. – Покренули смо то питање и неким људима је, по процени вештака и психијатра, враћена пословна способност. То је процес до три године. За то време припремали смо породицу, кућу или где ће да се врати. Успели смо да осамосталимо људе којима је у неком тренутку одузето све, право на живот и функционисање ван установе.


– Посао ове природе се увек носи кући, стално смо на вези, било с медицинском службом, дежурним сестрама, корисницима који имају наше бројеве, са сродницима – објашњава Станка Ловрић. – Не можемо бити хладни и ограничити се. Некад кренем кући, па ме заустави један, други... побегне ми бус јер баш сад морају да питају нешто. Ако некога омашим, па не проговоримо те две-три речи, онда зовем сестру и кажем да она прича с том особом. Можда тај одговор који му је потребан, односно тренутак кад му ништа нисам рекла, буде стварно лош и кобан по ту особу.

Фото: Дневник/Филип Бакић

Штићеници у Дому имају свој месечни yепарац и прилику да прошетају до села, оду кући на викенд. У складу с могућностима комуницирања и ходања, физичким недостацима, разумевањем у новац, многи имају могућност да сами оду у набавку.

Фото: Дневник/Филип Бакић

– Џепарац остварују по Закону о социјалној заштити и исплаћивање је једном месечно – каже руководилац Службе за социјални рад. – Морају да размишљају о томе да мала свота, која се креће од 2.300 до 4.400 динара, потраје месец дана. Имамо кориснике који више немају осећај за новац и могућност да га сачувају. Нама се обраћају да им чувамо цигарете, па долазе сваки дан по паковање, а оно што им од новца претекне, то им је за кафу, сок.

Фото: Дневник/Филип Бакић


Љубав на први поглед

Слађана (46) и Александар (43) један су од 27 парова у Дому у Чуругу. Заједно су од његовог доласка, дакле непуних десет година. Како кажу, то је била љубав на први поглед, варница која је избила у трпезарији за ручком, а сада се не раздвајају и то чини да обоје забораве на прави разлог зашто су ту где јесу.

– Вјерујте ми, ја сам и заборавио на своју болест, такорећи, потиснуо сам је скроз у задњи план, ако ми вјерујете – а верујемо Александру који не крије да “воли старије жене јер су интелигентније и занимљивије”. – Овде није лако. Има разних типова људи, ако ме схватате. И ја сам на своју руку, није да себе нешто фалим, петљам и измишљам да сам нормалнији од њих. Али, слабо се с другима дружим, немогуће је комуницирати са свима.

А и кад има увек насмејану и расположену партнерку поред себе, баш као што је Слађана, онда и не чуди зашто му нико други није потребан. Како су се похвалили, до сада јој је купио сребрне минђуше, огрлицу, гардеробу, а у најави је и прстен којим ће овековечити своју везу.


У сваком случају, оно што не сме да се омане јесу преписане терапије. Редовно коришћење терапије један је од основних услова да се постигне све друго важно за опстанак. Ако се тога не придржавају, нема ни функционалности.

Леа Радловачки

EUR/RSD 117.1296
Најновије вести