Неоспорно, улога медија је у томе велика. Односи се то и на праксу доброчинства која има све већи домет и тежину и код нас у многим областима, најпре када је реч о скупим медицинскимк лечењима и захватима, као и разним другим стварима везаним за помоћ онима којима је потребна.
Тиме колико је и како филантропија присутна у овдашњим медијма бави се Catalyst Balkans, регионална фондација посвећена изградњи одрживог филантропског екосистема у земљама Западног Балкана. Фондација је генерално посвећена и истраживању филантропије.
- Када кажем бавимо се филантропијом, често добијем одговор: “Аха, знамо, ви, скупљате поштанске марке” – каже Милош Јанковић из ове фондације који је недавно на пенелу у Новом Саду представио неке од резултата истраживања за прошлу годину које је споровела фондација, а тиче се медијске слике доброчинства код нас.
- Филантропија, односно доброчинство, није само питање ургентне помоћи угроженима, болеснима, сиромашнима. Филантропија је такође и суочавање с проблемима с којима се заправо дугорочно сусрећемо и које бисмо могли да решимо на овај начин. А када говримо о филантропији и медијима, постоје два аспекта преклапања: и медији и филантропија баве се јавним интересом, и медији и доброчинитељи покушавају да раде за опште добро. А други моменат је нешто што се испоставља као ефикасан механизам последњих година - да се одређени медији и издржавају путем филантропије, односно путем донација. То је апсолутно легитиман и природан начин за одређене врсте медија, да их њихова заједница подржава на тај начин јер они не функционишу тржишно, попут компанија – објашњава Јанковић. - Једна од константних чињеница, у свих ових пет година колико обављамо истраживање, јесте да је коропоративни сектор, тј. пословни сектор, највећи донатор у Србији. Тренутно се обрађују подаци за 2018. годину, и наше истраживнње потврђује да, када је реч о ставовима грађана, које када питате шта мисле ко су највећи донатори у Србији, одговарају да су компаније у томе на последњем месту. Дакле, постоји потпуно искривљена слика у јавности, јер чињенице су сасвим другачије.
Важно је знати и колики је значај медија у транспарентности рада организација које се баве филантропијом. У томе је у 2018. године учињен велики скок. У 36 одсто објава наведени су тачни износи које су одређене организације прикупиле или донирале у 2017. години, у 2018. тај је проценат скочио на 47. Постоји ту донекле легитимна дилема и код медија и код јавности – зашто се људи хвале колико су донирали. С тим питањем се врло често сусрећемо. Прво, важно је да имамо прецизне податке о томе, јер тако имамо отворену заједницу и можемо да учимо једни од других, и можемо да меримо, што је најважније, учинак свих тих донације, колики је њихов ефекат. Јер новац који се донира, може да се потроши на различите начине – истиче Јанковић.
По речима Милоша Јанковића, да би се то изменило, организације које се баве филантропијом прво морају са своје стране да разумеју значај медија за то чиме се баве, те да с њима боље комуницирају. С друге стране, данас, у доба лажних вести, има и све више медија који се окрећу тзв. концепту конструктивног новинарстава, усмерног на извештавање о решењима, а не о проблемима. Филантропија је сектор који нуди решења.
- Постоји огроман простор у којем можемо заједно да променимо слику коју јавност има о филантропији, као и да развијемо културу давања и омогућимо да се добрих дела дешава што више – каже Јанковић. - Ако на кратко погледамо податке за 2018. годину, како су медији извештавали, званично ћемо их објавити у априлу, постоји неколико интересантних закључака које можемо да извучемо из овога. Медији из године у годину све више пажње посвећују филантропским догађајима и активностима. Тако да смо у 2018. имали скоро 8.200 различитих медијских објава о филантропским догађајима, односно о доброчинствима у Србији. Међутим, ту постоји само раст извештавања у онлајн медијима. Тако електронски медији, у ових 8.200 објава ,учествују само са 10 одсто, штампани са 34 одсто, док су онлајн медији у томе учествовали чак с 56 одсто. Онлајн медији се све више баве доброчиствима и ово је значајан скок у односу на 2017. годину када су практично штампани и онлајан медији били мање-више изједначени, односно штампани су само за мало били у предности. Међутим, ако уђемо дубље у анализу и погледамо колике су дужине ти написи у штампаним медијима, и где су позиционирани, долазимо до интересантних резултата. Када анализирамо све ове објаве у штампаним медијима, чланци који су дугачки тек неколико редова чине 74 одсто свих тих објава. Дакле, и када се пише, истина је све чешће, објаве су у штампаним медијима врло кратке, најчешће на нивоу антрфилеа, док средњи и дужи написи чине 26 одсто од свих објава. Да ситуација буде још компликованија, ако погледате где се на страницама ти написи налазе, видите да је 62 одсто њих пласирано после 10. странице у штампаним медијима. Тек 12,8 одсто текстова о филантропији нађе се између 1. и 5. странице. Дакле, једна осмина тих активности је истакнута негде напред у штампи, док се 23 одсто налази између 6. и 10. странице, док је 62 одсто објава на страницама после, у запећку.
Ситуација је још гора када погледамо електронске медије. У такозваном прајем тајму, од седам до 10 увече, имамо 13 одсто од свих објава о филантропији, преосталих 87 одсто обајава иде ван овог, најгледанијег, термина. Из овога можемо да видимо да филантропија јесте тема, све се чешће појављује се у елекронским медијима, међутим, још увек не постоји свест колико је она важна.
- Има компанија које и даље не желе да то поделе с јавношћу из којих год мотива. Верујем да има и компанија које желе да уђу то, јер сматрају да је то добар ПР. Поента је да смо сви на добити ако се ти подаци отворено и транспарентно деле, јер тиме градимо поверење, не само у донаторе него и оне организације које спроводе различите пројекте с филантропским циљевима – закључује Јанковић.
В. Црњански
