Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” припремио је публикацију „Основни резултати истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији 2017. године”, резултат првог Националног истраживања у Србији, на национално репрезентативном узорку од 3.267 ученика.
У овом истраживању учествовало је 3.267 ученика петих и седмих разреда основне школе, и првих разреда средње школе (укупно 86 школа) у Републици Србији. У Војводини анкетирани су ученици две гимназије и осам средњих школа, као и ђаци петог разреда у десет основних школа, и седмог разреда у 11 основних школа.
Испитивање здравственог понашања је у фокусу истраживача неколико деценија, с обзиром на то да може директно или индиректно да угрози здравље у краћем или дужем временском периоду. Она укључују не само позитивне аспекте здравља, већ и могуће факторе ризика за настанак различитих поремећаја здравља.
Ова студија има за циљ стицање увида у здравствено понашање школске деце и њихово боље разумевање, и представља полазну основу за планирање одговарајућих здравствено-васпитних мера, пре свега креирање здравственоваспитних програма намењених деци школског узраста на националном и међународном нивоу. Међу најважнијим ставкама на које је ово истраживање обратило пажњу јесу навике у исхрани. Према овим подацима, навику да доручкује сваки дан током радне недеље има нешто више од половине ђака - 54,3 посто, а ред се успоставља током викенда, кад доручкује 83,9 посто ученика и ученица. Податак који звони на узбуну је да свака девета девојчица која похађа први разред средње школе никада не доручкује током радне недеље, док млађи узрасти и даље задржавају навике из детињства: свакодневно најчешће доручкују са родитељима ученици петог разреда основне школе (54,2 посто дечака, 51,7 посто девојчица), док то најређе чине ученици првог разреда средње школе (24,2 посто дечака, 20,9 посто девојчица).
Слични су подаци када је вечера с родитељима у питању – свакодневно најчешће вечерају са родитељима ученици петог разреда основне школе (61,3 посто дечака, 61,5 посто девојчица), док то најређе чине средњошколци (35,7 посто дечака, 34,3 посто девојчица). Навику уноса воћа бар једном дневно имало је 19,3 посто анкетираних ученика, док је тај проценат нешто виши када је реч о поврћу (24,3 посто). Проблем је и што 43,4 посто ученика и ученица конзумира слаткише сваког дана, при чему чак четвртина свих ученика (23,6 посто) једе слаткише више пута дневно. Скоро петина деце конзумира колу и друга газирана безалкохолна пића више од једном дневно. Са годинама старости расте и учесталост уноса ових напитака.
Међународно истраживање о здравственом понашању школске деце (Хеалтх бехавиоур ин сћоол-агед ћилдрен сурвеy, ХБСЦ) прво је свеобухватно национално истраживање спроведено по јединственој методологији Светске здравствене организације у Републици Србији.
Истраживање је реализовано уз подршку Министарства здравља, Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Светске здравствене организације (СЗО) која је обезбедила и финансијску подршку за реализацију истраживања.
Последице оваквог начина исхране јесу повећана ухрањеност, и то код дечака: највећи проценат прекомерно ухрањених је код дечака у седмом разреду основне школе (25,9 посто), а најчешће су гојазни дечаци у петом разреду основне школе (19,3 посто). Ово се може тумачити прекомерним седењем због играња разних игрица, што девојчицама и даље није основни вид забаве.
Највећи проценат и дечака и девојчица и даље спада у групу нормално ухрањених, при чему је тај проценат највећи међу девојчицама у првом разреду средње школе (83,5 посто). Међутим, уочљива је разлика у самоперцепцији: девојчице чешће сматрају да имају прекомерну телесну масу и наводе да су на дијети или да би требало да смршају, док дечаци чешће сматрају да би требало да се угоје. Резултати, међутим, говоре супротно: највећи проценат потхрањених је међу девојчицама у петом разреду основне школе (6,2 посто), док су дечаци чешће прекомерно ухрањени и гојазни Око 15 посто ученика и ученица су на дијети или предузимају нешто друго у циљу смањења телесне тежине. Али, то није физичка активност, која опада што је виши разред у који деца иду.
Трећина ученика и ученица (33,6 посто) у недељи која је претходила истраживању била је физички активна сваког дана током сат времена (у складу с препорукама СЗО), док је петина деце навела да је свакодневно физички активна ван школске наставе (20,8%). У свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а како расту, смањује се физичка активност, што је посебно изражено код средњошколки (само 68 посто је свакодневно физички активно). Поразна је и чињеница да 11,4 посто деце никада не вежба ван редовне школске наставе.
И. Вујанов
