Доживотна дијета једина терапија

У свету, а и у Србији, све је више људи осетљивих на глутен, а додатни проблем с којима се суочавају оболели од целијакије, односно особе које пате од трајног поремећаја подношења глутена,

јесте чињеница да је глутен присутан у готово свим индустријским производима.

Светске епидемиолошке студије показале су да на једног оболелог код кога је констатована нетолерација на глутен долази најмање седам особа код којих болест није препозната. Сматра се да је и опште знање о целијакији на врло ниском нивоу. У нашим медијима болест је почела често да се спомиње откако је Новак Ђоковић открио да је његова тениска каријера нагло кренула узлазном линијом кад је из исхране избацио глутен. Ђоковић сад има и линију сопствених безглутенских производа “Ђоколајф”, који се продају у Европи и САД.

- Целијакија, коју карактерише нетолеранција организма на глутен, беланчевину која се налази у пшеници, јечму и ражи, спада у болести које се тешко препознају код већине оболелих, упркос доброј дијагностици. На једног дијагностикованог оболелог најмање је седам непрепознатих - рекла је Весна Павков, председница Удружења Србије за целијакију. - Процене су да више од милион Европљана болује од ове болести, за коју је једина терапија доживотна дијета без глутена. Претпоставља се да у Србији има између 35.000 и 70.000 оболелих од целијакије. Ако се у обзир узме и број оних који немају целијакију, већ неке друге облике нетолеранције на глутен, бројка је знатно већа.

- Битно обележје болести је њена подмуклост, те се у свега 10 до 15 одсто случајева испољава у пуном клиничком облику, док код осталих протиче без јасних симптома – рекао је проф. др Недељко Радловић с Универзитетске дечје клинике у Београду. Како је истакао, целијакија је присутна у целом свету, у свим популационим групацијама, али првенствено код беле расе. Клинички препознатљив облик најчешће се виђа код деце, у узрасту од прве до треће године.

Целијакија, која се дефинише као аутоимуно обољење, заправо је наследни поремећај. Особе које не подносе глутен потпуно су здраве ако из исхране искључе овај протеин, рекао је др Радловић.

Према подацима Републичког фонда за здравствено осигурање, безглутенско брашно тренутно се у Србији обезбеђује за око 1.300 осигураника, од којих су готово 80 одсто деца. Оболелима од целијакије је, на иницијативу удружења родитеља, од 2008. омогућено да месечно добију по пет килограма брашна на терет Републичког фонда за здравствено осигурање.

И. В.

 

Поклон пакети за оболеле

Удружење Србије за целијакију је члан европске асоцијације националних удружења оболелих од целијакије и власник права на доделу знака прецртане пшенице произвођачима безглутенске хране на територији Србије. Поводом Светског дана оболелих од целијакије, компанија Нестле поделиће 4 хиљаде пакета својих производа без глутена свим члановима Удружења Србије за целијакију.

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести