Поред представника Фуђијена и АП Војводине, на онлајн конференцији учествовали су и представници сестринских провинција – Карелије и Републике Адигеје, односно града Мајкопа у Русији, Нормандије, Марке у Италији, Вроцлава у Пољској и Сан Марина.
Поздрављајући учеснике данашње конференције у име Покрајинске владе и ресорног секретаријата, Драгана Милошевић је истакла да је заштита културног наслеђа тема од изузетног значаја.
У данашњем излагању она их је упознала са непокретним, покретним и нематеријалним културним наслеђем на територији Војводине.
„О богатству културног наслеђа, преплитању, мултикулутралности и прожимању култура и народа на подручју данашње Војводине говори преко 1.000 проглашених непокретних културних добара, од чега је 65 културних добара од изузетног значаја“, рекла је Милошевићева. Додала је да је Покрајински завод за заштиту споменика културе у Петроварадину једна од најрепрезентативнијих установа за извођење истраживачких и конзерваторско-рестаураторских радова на споменицима културе у Србији и региону, са лиценцом за извођење радова на културним добрима под заштитом Унеска.
„Посебно ми је задовољство да нагласим да је Завод 2018. године потписао са Кинеском академијом за културно наслеђе Оквирни споразум о заједничком раду на номинацији „Историјског места Бач са окружењем“ за упис у Листу светске културне и природне баштине. Културни предео „Бач са окружењем“ једини је са подручја АП Војводине уписан на Прелиминарну листу светског културног и природног наслеђа Унеска 2010. године, а до 30. септембра план је да се комплетан досије преда на техничку евалуацију Центру за светско наслеђе у Паризу“, навела је Драгана Милошевић.
Поред наведеног пројекта, још осам археолошких локалитета на подручју АП Војводине део су националног пројекта номинације за упис на Унескову Листу под називом „Frontiers of the Roman empire the DAnube limes in Serbia“.
Милошевићева је подсетила на најважније пројекте заштите непокретног културног наслеђа који су у току: обнова културно-историјског наслеђа Сремских Карловаца, обнова градитељског наслеђа Новог Сада са Петроварадином у склопу припреме Новог Сада за Европску престоницу културе 2022. године, петогодишњи пројекат комплетне рестаурације и конзервације живописа у
манастиру Бођани – до 2022. године, археолошка ископавања вишеслојног локалитета Борђош код Новог Бечеја (Музеј
Војводине и Институт за праисторију и рану историју „Кристијан Албрехт“ Универзитета у Килу, Немачка) и локалитета у општини Чуруг (Музеј Војводине, Институт историје материјалне културе Руске академије наука и Државни музеј „Ермитаж“ у Санкт Петербургу, Русија), припремни радови за почетак систематских археолошких ископавања локалитета тврђаве Купиник у Купинову, израда археолошке карте, као део националног пројекта, за свих 45 локалних
самоуправа у АПВ са детаљно уцртаним археолошким локалитетима, дигитализација непокретних културних добара и документација о њима на националној софтверској платформи ЗИМУС, идентификација, валоризација и израда пројектне документације за заштиту и обнову објеката индустријског наслеђа у АПВ, завршне активности на пресељењу и презентацији осликане гробнице са представом Доброг пастира у Царској палати у Сремској Митровици (Сирмијум) – једна од три до сада откривене у свету.
У оквиру покретног културног наслеђа АП Војводине, Драгана Милошевић је истакла значај музејске делатности, која има дугу традицију, а започета је оснивањем музејске збирке Матице српске 1826. године.
Музејску мрежу АПВ чини 17 музеја комплексног типа и пет специјализованих музеја, од којих је 20 јавних музејских установа у свим већим градовима Војводине, као и
15 музејских јединица и збирки у саставу других установа, у којима се чува преко милион инвентарисаних, обрађених и заштићених музејских предмета из различитих области.
Заштитом, прикупљањем, обрадом и презентацијом архивске грађе, као покретног културног добра, бави се десет јавних архива у АП Војводини, од којих је Архив Војводине, основан 1926. године, покрајински архив и матична архивска установа за АП Војводину.
Секретар Драгана Милошевић осврнула се и на елементе нематеријалног културног наслеђа Републике Србије, под окриљем Центра за нематеријално наслеђе при Етнографском музеју у Београду. Од укупно 53 уписана елемента, девет је везано за Војводину и односи се на обичаје и праксу српског народа и свих националних мањина у Покрајини, односно за девет елемената су иницијативе за упис дошле од институција или удружења из Војводине. До сада су уписани: Грокталица, Наивно сликарство Словака, Ојкача, Стапарско ћилимарство, Циповка – знање и умеће припремања традиционалног хлеба у Војводини, Бездански дамаст – умеће ручног ткања орнаментисаног свиленог дамаста жакар
техником, Вертеп, Ускршњи обичаји – освећивање паске и Мало коло.
На крају излагања Милошевићева је истакла да јој је била изузетна част да се обрати на данашњој конференцији, која је резултат иницијативе пријатељске регије Фуђијен. Она је додала да наше регионалне односе карактеришу интензивни политички дијалог, снажна економска размена и сарадња у бројним областима, пре свега у култури.
„Односи између Републике Србије и Народне Републике Кине су одлични и, како је најављено, очекујемо долазак Си Ђинпинга у посету Београду, чиме ће бити послата снажна порука блиских билатералних веза. Желела бих још једном да захвалим нашим пријатељима у Кини на несебичној помоћи коју су нам пружили у условима пандемије“, нагласила је Драгана Милошевић.
