Извештај је део истраживања "Култура рађања и партнерски живот у Србији" које је Институт за социолошка истраживања, уз подршку Центра за маме, спровео у првој половини прошле године, пре него што је држава, ове године, решила да снажније финансијски подстакне рађање.
Изузимајући економски моменат, испитанице су као један од кључних проблема навеле традиционалну улога оца, који не учествују активно у одгајању детета.
Тако су само две активности везане за децу, извођење у шетњу и одлазак код лекара претежно заједничке, док су све остале обавезе везане за дете, али и за домаћинство препуштене - искључиво жени.
Оснивачица и директорка Центра за маме Јована Ружичић кажа да иако је у Србији законски омогућено да и очеви користе породиљско одсуство, само четири одсто партнера испитаних жена искористило је ту могућност.
"Србија је патријахална средина, а одмах по доласку детета жени се опредељује традиционална улога, као и мушкарцу. Њена је да буде код куће и води рачуна о детету, а његова је да ''иде да лови'', односно да ради", каже Ружичић.
Додаје да је одлука да тата "оде на породиљско" и даље друштвено неприхватљива, али и практично неисплатива с обзиром да су плате мушкараца веће.
"Ако нечији посао треба да ''страда'', боље да то буде мајчин, јер је то једна нижа плата мање у домаћинству", каже она.
Иначе, кад је реч о борби против "беле куге", готово 39 одсто испитаних жена сматра да су жене одговорне за ниску стопу наталитета, исто толико њих се са тим ставом не слаже, а 22,6 одсто је неопредељено.
Ружичић за Танјуг каже да није дужност жена да рађају, али да јесте дужност државе да обезбеди систем који ће да функционише.
"Потребна је читава промена система и јасно ми је зашто сви који су на власти били пре, сада и после одлуче да се баве ситним стварима, хајде да повећамо ово за неколико хиљада и слично. Нама је потребно да системске промене које треба да се десе крену сада, да би моја ћерка која има годину дана могла да има користи од тога", наглашава она.
Како каже, проблеми са којима се будуће мајке сусрећу почињу и пре трудноће, недозвољеним питањима послодаваца о планирању потомства, настављају се кроз лоша искуства у породилишту, недостатак места у вртићима, високе цене производа за децу.
"Од првог дана када жена у репродуктивном добу крене на посао добија поруку која није афирмативна. Проблеми се настављају у породилиштима где свака десета жена, по нашем истраживању, излази чврсто решена да се ту више никад не врати", каже Ружичић.
Најугроженија група су самохране мајке, наводи она, јер 36,8 одсто жена мора да покрене судску парницу како би почеле да добијају алиментацију, док 39,5 одсто њих алиментацију уопште не прима.
Ружичић наводи да је предвиђена финансијска помоћ државе значајна, али истиче да не користе све маме ту помоћ, најчешће из незнања или необавештености.
"Остваривање подршке опада са падом степена образовања, мада је неопходност подршке тим већа, што указује да процедуре остваривања ових права захтевају поседовање одређених образовних компетенција", каже она.
Истраживање такође показује да не постоји ниједна од мера подршке породици којом би барем пола испитаница било задовољно, а највише су незадовољне доступношћу и ценом робе за децу, политикама запошљавања младих родитеља и политикама установљавања флексибилног радног времена.
Све наведено, очекивано, води и ка резултатима истраживања који се односе на планирање рађања у будућности, који показују да се "бејби бум" у Србији неће скоро догодити.
Већина испитаница не планира трудноћу у наредних пет година (43,5 одсто), док скоро свака четврта планира (23,9 одсто), односно задржаће трудноћу ако јој се догоди (14,2 одсто).
Међу женама које не планирају трудноћу, 14,9 одсто одлучило би да је одржи, под претпоставком поправљања материјалног стандарда, а више од трећине испитаница не би се одлучило да рађа ни под једним од наведених услова у анкети.
Идеалан број деце за жене обихваћене узорком је троје (41,3 одсто), затим двоје (37,9 одсто), четворо (5,2 одсто), док је за 4,9 одсто испитаница идеално имати само једно дете.
Истраживање "Култура рађања и партнерски живот у Србији" спровео је Институт за социолошка истраживања уз подршку Центра за маме, на узорку од 1.560 жена из целе Србије, старости од 18 до 60 година.
