У протекла два и по месеца показало се да су како наставници који остварују образовно-васпитни рад у иностранству, тако и ученици и њихови родитељи, показали завидну спремност и флексибилност у примени другачијих модела учења.
Допунска настава на српском језику преусмерена је на учење на даљину у Италији већ крајем фебруара, а у Француској од средине марта, док је у немачким покрајинама Хесен, Баварска, Берлин, Хамбург, Бремен и Доња Саксонија, у Швајцарској, Великој Британији, Грчкој, Норвешкој, Белгији, Данској, као и у Јужноафричкој Републици почела 23. марта. Укупно 45 наставника користи могућности е-учионица Ватсап или Фејсбук учионице, Гугл диск се користи у изради пројеката, квизова и других наставних материјала...
Ове учионице омогућиле су формирање посебних узрасних група и постављање диференцираног материјала у складу са способностима и потребама сваког ученика, као наставак већ утврђеног концепта наставе у иностранству.
Настава се организује према динамици утврђеној у редовним околностима. Материјали који се представљају ученицима обогаћени су интерактивним садржајима, док су задаци које ученици израђују праћени комуникацијом с наставником и другим ученицима, као и повратним информацијама о напредовању.
Отворена је и електронска зборница, у којој умрежавање наставника омогућује размену материјала и информација.
Са ђацима се онлајн ради на одабраним лекцијама дигиталних уyбеника свих издавачких кућа, које су омогућиле бесплатно коришћење дигиталних уyбеника за градиво. Они који уче српски као матерњи језик активно користе уyбенике за дијаспору „Завода за уyбенике“, а значајне су и позитивне повратне реакције на одабране часове на Трећем каналу РТС-а, који има већина породица у расејању. За додатни рад и читање књига препоручена је „Читаоница“ на школској интернет страници допунске наставе у Француској, где се налази линк ка дигиталним копијама књига из српске књижевности за децу Народне библиотеке Србије.
После скоро два и по месеца оваквог рада, настава веома добро функционише, те су наставници закључили да је он применљив и у неким другим ситуацијама које диктирају околности овакве наставе, као што су одсуство наставника или ученика. Такође је оцењено да би овакав начин учења могао би бити јако користан као додатни модел учења у примени поступака индивидуализације јер би ученици могли да добијају индувидуализоване задатке у односу на специфицности и појединачне потребе.
Мада ефекти овог модела наставе нису исти као непосредни рад са ученицима, сигурно је да су створени услови за даље учење и остваривање потребне комуникације са ученицима, а од посебног значаја је чињеница да су сви наставници показали спремност и све потребне професионалне компетенције за организацију и реализацију оваквог вида наставе.
За највећи број наставника овакав начин рада је инспиративан и пружа могућност за креативност и отворенији начин комуникације.
Ученицима и родитељима који се нису прикључили настави у е-учионицама понуђене су алтернативне могућности за достављање материјала и информација преко мејлова, видео позива, друштвених мрежа или другим каналима.
Д. Девечерски
