Према подацима Института за јавно здравље Србије " Др Милан Јовановић Батут" код трећине оболелих јавиле су се компликације запалење плућа (410 оболелих) и запалење мозга (два). До сада је умрло је 12 људи.
Начелница интензивне неге Универзитетске дечје клинике у Тиршовој Снежана Рсовац каже да је од почетка епидемије у тој установи збринуто око 40 малишана са компликацијама насталим од малих богиња.
"До сада су то биле упале плућа, нисмо имали упале мозга као компликације и није било смртних исхода", рекла је Рсовац за Танјуг.
Она је појаснила да на одељењу пулмологије у сваком моменту имају збринуто по четворо деце и да су то малишани узраста до пет година.
Рсовац је позвала родитеље да вакцинишу децу, јер је вакцина, како је рекла, "више него сигурна" и да њену сигурност не треба доводити у питање.
"Епидемија малих богиња ће сигурно трајати наредних месец и по дана. Мислим да ће се поново појавити на јесен, али ако се повећа број вакцинисане деце можемо смањити број оболелих и број компликација", нагласила је она.
Директор инфективне клинике КЦС Горан Стевановић каже да је тренутно у тој клиници збринуто 46 пацијената са компликацијама малих богиња, да највећи број њих има упале плућа, један број упалу јетре и одређен број пацијената проблеме са желудачном слузницом.
У тој здравственој установи од почетка епидемије умрло је шесторо пацијената и сви су имали запалење плућа као компликацију малих богиња.
Стевановић за Танјуг каже да сваког дана збрину од осам до двадесет пацијената са компликацијама и да је највећи број њих био невакцинисан, непознатог вакциналног статуса, а мањи број делимично вакцинисан (примили једну дозу вакцине).
Због малих богиња на снази је забрана посета пацијентима у болницама, а у домовима здравља могу се вакцинисати сви до 18 година који то до сада нису учинили.
Начелница педијатрије Дома здравља Савски венац Светлана Радуловић каже да родитељима који нису вакцинисали своју децу шаљу ванредне позиве.
"Не можемо рећи да је лош одзив за вакцинацију. Често се дешава да родитељи одлажу вакцинацију, чекају да деца проговоре, проходају. Обухват вакцинисане деце најбољи је када напуне две године", појаснила је она.
Вакцинални картони деце, како је рекла, проверавају се и при упису у предшколску установу, али и при упису у школу, те су и то мотиви да се вакцинишу незаштићена деца.
Директор Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" Верица Јовановић каже да је један од највећих проблема одлагање вакцинације, јер према календару вакцинације дете прву дозу ММР вакцине треба да прими од 12 до 15 месеци, док је ревакцинација пред полазак у школу.
Она је апеловала на родитеље да вакцинишу децу, јер је то најбоља заштита од малих богиња. Да би се постигао добар колективни имунитет, подсећа, неопходно је да 95 одсто деце буде вакцинисано.
"У прва два месеца ове године вакцинисано је 35.000 деце што је дупло више него у истом периоду прошле године. То је задовољавајући обухват ако знамо да годишње треба да се вакцинише око 67.000 малишана. Оваквим темпом треба да наставимо", нагласила је она.
До пада броја вакцинисане деце дошло је последњих десет година и то није проблем који се јавио само у Србији већ у целом свету због јаког антивакциналног лобија који ММР вакцину повезују са аутизмом.
Докторка Радуловић каже да 35 година ради у Дому здравља Савски венац и да ниједно дете које је примило ММР вакцину није аутистично.
Лекари подсећају да је научно доказано да ММР вакцина нема везе са аутизмом да је у Јапану због доброг колективног имунитета направљена пауза од седам година да није рађена вакцинација деце ММР вакцином и да је у том периоду повећан број малишана са аутизмом.
Најлошији обухват ваклцинацијом је у великим градовима и на југу Србије, те је због тога и највише оболелих и умрлих баш из тих подручја. У Војводини где је одазив на имунизацију добар најмање је оболелих и најмање умрлих.
Последња епидемија малих богиња у Србији била је 1994. година, а након тога било је само спорадичних случајева и то код пацијената који су дошли у Србију из иностранства.
