Њиме су уведени европски стандарди за опрему која се поставља на дечја игралишта, који подразумевају захтеве за безбедност у погледу материјала, пројектовања и израде.
Исти акт одредио је рок од три године у којем се сва игралишта која тренутно постоје морају довести у безбедно стање, а нова се морају градити у складу са стандардима и другим захтевима из Правилника. По речима помоћника министра привреде Александра Старчевића, Правилником су дефинисани сви учесници у поступку изградње дечјих игралишта: од пројектовања, до монтаже, одржавања и одговорности. Игралишта се, како истиче, морају градити у складу с европским стандардима 11076 и 11077, како у погледу дефинисања опреме која се уграђује, тако и подлоге која мора бити безбедне са становишта висине, покретних делова, као и одговарајућег квалитета.
- Суштина је да се унапреди безбедност деце и могућност повреда смањи на минимум, а и ако дође до ње, да се зна ко је за шта одговоран - истакао је Старчевић.
По новом пропису, подлога за игралишта мора да поседује својство ублажавања удара, односно његове амортизације, да буде од природних материјала, попут песка, траве, шљунка, малча или од гуме, док справе могу бити више „креативне”, да би се развијала моторика код деце. Подлога мора да буде таква да дете приликом пада не доживи озбиљну повреду, односно да се могућност повреде сведе на минимум.
Опрема која није исправна мораће да се уклони или поправи. Када дође до оштећења справа и других елемената на игралишту, трошкове поправке сноси власник, односно осигуравајућа кућа, ако власник осигура игралиште.
Уколико постојећа игралишта у наредне три године не буду усклађена с Правилником о безбедности дечјих игралишта, односно уколико не буду доведена у безбедно стање и испуњавала стандарде који се прописују, биће забрањена за коришћење.
Ваља подсетити на то да у Србији до сада није постојао пропис којим се детаљно дефинише каква опрема на игралиштима за децу мора да постоји, као ни ко је крив уколико се дете на њему повреди. Та област је била делимично регулисана Законом о безбедности производа. Ипак, нигде није стриктно било прописано где могу бити дечја игралишта, које биљке могу бити на њима, да ли морају имати ограду уколико се ради о зонама у близини саобраћајница, а један од највећих проблема који није био обухваћен је утврђивање одговорности уколико се дете повреди.
Сада је најзад прецизирано да одговорност за повреду детета на дечјим игралиштима сноси власник, што су најчешће локалне самоуправе. То пак значи да ће оне сада морати постојећа дечја игралишта, којих има у готово сваком кварту градова и у селима, прилагодити новим прописима, а оне које намеравају да граде, то чинити по новоутврђеним стандардима.
Љ. Малешевић
