Само зато што су запослени у МУП-у, Министарству одбране, Пореској управи, заводима за извршење санкција, а раде као административни, технички или шалтерски радници, пи-ари, комерцелијалисти... остварују право на бенефицирани стаж као и полицајци, припадници специјалних јединица, војници, чувари у затворима, рудари...
Последица такве примене тог права, по оцени ДРИ-ја, довео је дотле да су се међу повлашћенима нашли и фризери, молери, музичари... Врховна државна ревизорка Светлана Анокић објашњава да држава за бенефиције годишње даје око четири милијарде динара, од чега је 59 одсто суме „под знаком питања”. ДРИ упозорава на то да број оних с бенефицираним радним стажом стално расте те је у просеку сваке године 1.000 запослених више имало право на бенефицирани радни стаж. Због тога је ДРИ државним органима дао рок од 90 дана да израде јасну методологију по којој њихови запослени остварју право на тај вид допунског стажа.
Међутим, по Закону о пензијском и инвалидском осигурању, критеријуми за утврђивање бенефицираног стажа су јасни и прецизни. Бенефицирани стаж или, правилније, стаж који се рачуна с увећаним трајањем, заправо је привилегија запослених који раде на нарочито тешким, опасним и за здравље штетним радним местима, као и запослених који обављају такве послове на којима се након навршених одређених година живота не може очекивати да свој посао, односно професионалну делатнос,т обављају успешно. Радна места на којима се стаж рачуна с увећаним трајањем утврђена су правилником који утврђује и степен увећања стажа, као и начин њиховог утврђивања и ревизије.
Трајање стажа се, по објашњењу Мирослава Мирића из Фонда ПИО, може увећати највише 50 одсто у односу на ефективно трајање, осим у случају професионалних војних службеника. Њима се у случају ангажовања у оружаним акцијама време проведено у њима, као и на лечењу или у заробљеништву, рачуна као стаж осигурања у двоструком трајању. Степен увећања означава се бројевима, па тако, на пример, степен увећања 12/14 означава да се стаж осигурања рачуна тако да се сваких 12 месеци ефективног рада рачуна као 14 месеци стажа осигурања.
По закону, трајање бенефицираног стажа од утицаја је и на права запослених који припадају такозваним посебним категоријама осигураника: полицијских службеника, припадника обавештајних агенција, запослених на извршењу кривичних санкција, припадника Војске Србије и других који имају могућност да право на пензију остваре под посебним повољнијим прописима, ако на тим пословима раде одређени број година. Лане тај период је био 12 година и шест месеци ефективног рада на пословима с увећаним трајањем стажа, док ове године износи 13 година. Уз тај услов, запослени из те категорије треба да имају ове године 55 година живота и 23 године пензијског стажа и онда имају право на старосну пензију.
„Повлашћенима” пун чек
По Закону о ПИО, на сваких пет година проведених на радном месту с коефицијентом 12/14, старосна граница се снижава годину, на сваке четири године за оне с коефицијентом 12/15, на сваке три за 12/16 и на сваке две године за 12/18. То снижење односи се само на остваривање права на старосну пензију, али не и превремену старосну. Дакле, снижење се током ове године рачуна од 65 година за мушкарце, а 62 за жене. Запослени при том остварују право на старосну пензију у пуном износу, односно без икаквих умањењења.
"И осигураници који су обављали самосталну делатност имају право на стаж с увећаним трајањем ако су радили послове за које је он предвиђен – објашњава Мирић. У– случају да је утврђено обављање таквих послова, они су у обавези да уплате увећани допринос за ПИО да би им се стаж рачунао с увећањем. Исто увећање доприноса важи и за друге послодавце па се зато свим осигураницима сугерише да пре одласка у пензију провере своје податке регистоване у матичној евиденцији Фонда ПИО јер и у случају да су други услови испуњени, трјање стажа неће бити увећано уколико послодавац није испунио своју обавезу и уплатио доприносе, а затим о томе доставио Фонду одговарајуће пријаве М-4".
Љубинка Малешевић
