Галуп је то утврдио на основу података добијених од пола милиона људи из 152 земље између 2015. и 2017. године и направио „Потенцијални нето мигрантски индекс“.
Према овим подацима, регион западног Балкана налази се у врху листе земаља којима прети „одлив мозгова“.
Босна и Херцеговина и Албанија имају резултат од 32 одсто грађана који би могли да напусте земљу, а следи Македонија са 30 одсто.
Када је реч о Србији, истраживање показује да би њу могло да напусти и до 25 одсто школоване млађе популације. Подаци за Косово су одвојени и они показују индекс „одлива мозгова“ од чак 42 одсто.
Из Румуније би, према овим подацима, отишло 22 одсто грађана, Мађарске 16, Бугарске 12 одсто, а Хрватске седам, објављено је на сајту Галупа.
Када је реч о Европи, Швајцарска има 187 одсто, Норвешка 109, а Немачка 45 одсто, следе Француска и Аустрија са по 44 одсто.
Док Аустралија има 179 одсто могућности за прилив становништва, Канада 147, САД имају тек 46 одсто шанси да добију квалификовану страну снагу.
На Блиском истоку, осим УАЕ, највише би могао да профитира Кувајт са 169 одсто шансе да привуче нове становнике.
Најгори индекс „одлива мозгова“ на свету од свих испитиваних земаља има Сијера Леоне 78 одсто, затим Сирија с 44 одсто.
