Истраживање је такође показало да се вирус не преноси само капљично, већ и путем аеросола, односно ваздуха.
"Највише се може смањити пренос ношењем маске од стране оних који су инфицирани, а веома је битно и то што инфицирани који су претходно носили маски имају знатно блажи ток болести", нагласила је она на прес конференцији Кризног штаба.
Како је навела, то је један од резултата истраживања рађених на једном институту у Хонг конгу, где су вршена лабораторијска испитивања на сиријском златном хрчку.
Истакла је да је битно да се носе хируршке маске, јер на тај начин грађани штите и себе и људе око себе.
"У истраживачком центру у Винчи радимо интензивно на праћењу светских искустава на превенцији и терапији против Цовид-19. Такође, ангажовано је седам наших молекуларних биолога и биохемичара од којих је пет распоређено у Ватрено око, а троје у Батајници", навела је Глишић.
Нагласила је да сваког дана шаљу извештаје Кризном штабу, као и кабинету председника владе.
БЕОГРАД: Имамо оптимистичне параметре, све мање захтева за хоспитализацијом, рекла је данас заменица директора Института "Батут" др Дарија Кисић Тепавчевић.
"Налазимо се у преломном тренутку, у којем се очекује да епидемијска кривуља крене силазним током и управо сада треба сви да смогну снагу, да се и даље придржавају, више него икада, превентивних мера и да сви заједно допринесу што бржем гашењу епидемије", рекла је она на прес конференцији Кризног штаба.
Она је рекла да се види да се последњих недеља бележе прилично стабилне бројке лабораторијски потврђених случајева, уз изузетно велики број тестираних, тако да се већ извесно време говори о платоу.
"Имамо повољне параметре који су оптимистични и показују нам да је све мањи број зхатева за хоспитализацијом и да је мањи број пацијената који се јављају у ковид амбуланте", рекла је Кисић.
Навела је као пример ситуацију у Нишу, где је у последња 24 сата тестирано 117 особа од којих је само једна била позитивна.
"Знамо да је не тако давно епидемиолошка ситауција била лошија, уз висок проценат позитивних и из тога се види да уз стриктно поштовање мера, можемо брзо да видимо повољне исходе и да очекујемо да у наредним данима имамо мање брројеве заражених, али не смемо да се опустимо већ да дамо максимум", рекла је Кисић Тепавчевић.
Угљанинова изјава о маскама не завређује озбиљан коментар, али одговорност за јавну реч би морала да се подразумева, рекла је данас помоћник директора Института „Батут“ Дарија Кисић Тепавчевић.
Кисић-Тепавчевић је за изјаву лидера СДА Сулејмана Угљанина да постоји могућност да је у заштитне маске стављен вирус, што је проузроковало већу смртност, коју сматра бесмисленом, рекла да не зна да ли је било ко могао озбиљно да схвати такву изјаву.
„Убеђена сам да сваки грађанин наше земље зна како да се заштити. Оваквим питањима овде није место и не треба губити време на њих“, објаснила је она.
Истакла је да мора да постоји одговорност за сваку јавну изречену реч.
„Данас у савременом свету многи себи дају за право да причају ствари које нису из области њихове стручности. Замолила бих медије да не подржавају такве врсте информација“, поручила је она.
Кисић-Тепавчевић рекла је да је од огромног значаја ношење маски и да она има смисла.
„То није само нека успутна превентивна мера, већ она смањује вероватноћу заражавања“, нагласила је она додајући да колико год нам сметала маска треба управо сада да од себе пружимо максимум и придржавамо се мера.
На питање ко контролише кршење самоизолације рекла је да особа да би била у самоизолацији мора да је прошла преглед, дала брис и има статус позитивности.
„Ми се ангажујемо да још више имамо помоћ од санитарне и комуналне полиције. Надам се да не постоји ниједна грађанин који би се свесно кретао и свесно ширио инфекцију“, објаснила је она.
Указала је да има далеко већи број грађана који се нису тестирали и да је због тога неопходно ношење маске.
Заменица директора Института "Батут" др Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је данас да никаква одлука о увођењу карантина по уласку у Србију није донета, нити најављена, мада је то, како је навела, питање које се увек разматра.
"На питање да ли се разматра карантин, рекли смо да је увек таква врста дискусије на снази, јер је флуктуација путника у међународном саобраћају значајна претња у време пандемије. То увек разматрамо, али никаква конкретна одлука није донета", рекла је Кисић Тепавчевић на питање у вези са њеном јучерашњом изјавом да се разматра увођење карантина.
На питање колико често постоји могућност раздвајања пацијената који имају ковид и оних код којих није потврђено присуство вируса, али имају симптоме, те да ли се лечење у та два случаја разликује, директор КБЦ Звездара др Петар Сворцан каже да је већ много пута поновљено да се не леце резултати, већ пацијенти.
"Ако се појави пацијент са типичним знацима инфекције овим вирусом он ће бити лечен као и позитивни пацијенти. Сви се лече по протоколу. Увек смо се трудили да имамо одређене собе и просторе, да раздвајамо пацијенте који чекају резултат и позивитне. Сада је то мало мање, јер долазе пацијенти са јасном клиничком сликом", рекао је Сворцан.
Чекање на резултат лекарима не значи много, осим у епидемиолошком смислу, да се зна број заражених, додао је Сворцан.
"Можете имати и негативан ПЦР налаз, јер вирус може да се спусти ниже, у трахеје или бронхије, тако да ми лечимо пацијенте на основу клиничке слике", рекао је Сворцан.
Додао је да се труде да увек где постоји сумња да би пацијент могао да буде негативан одређен број соба буде одвојен и предвиђен за те особе.
На питање у вези са антителима, Кисић-Тепавчевић је објаснила да се ниво антитела може мерити, али Т-ћелијски имунитет не, те да су студије широм света показале да брзо пада ниво антитела, брже него што се очекивало, па се верује да се више дешава на Т-ћелијском нивоу.
Казала је да је било случајава, око десетак, који су се поново инфицирали.
По правилу, додала је, радило се о блажим облицима болести за које није била потребна хоспитализација, али они говоре о томе да је могућа нова инфекција.
Казала је да је степен колективног имунитета јако низак и да свесно излагање вирусу не може никада да буде стратегија ни лична ни колективна јер не знамо како ће да се вирус понаша у нашем телу, а може да дође до срмтне компликације.
Заменица Института "Батут" Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је данас да у свету не постоји ниједан лек који је делотворан против вируса и објаснила да су лекови делотворнији против бактерија, док је у сузбијању вируса најделотворнија вакцина.
Одговарајући на питања новинара, Кисић је додала да уколико се буде открио лек против короне, да ће његова функција бити да убрза лечење или да ублажи клиничку слику.
"Лек не постоји ни против једног вируса, много је делотворнији у борби против бактерија, што је улога антибиотика. Поједини лекови са антивирусним средствима показали су одређени степен ефективности, тако да се надамо да ће и у борби против вируса бити добрих резултата, али тај лек који би био делотворан на вирус чекамо вековима", указала је Кисић.
На питање да ли је симптом губљења чула укуса и мириса довољан за тестирање, Кисић је одговорила да ковид19 има широк спектар симптома, од респираторних, губитка чула мириса и укуса, главобоље, температуре, које, указује, проузрокују и друге заразне болести, те нагласила да тестирање зависи од прегледа.
Истиче да лекар одлуку о тестирању доноси на основу тога да ли је особа била у контакту са позитивном особом на вирус, на основу клиничког прегледа, лабораторијских анализа и снимка плућа.
"У овом моменту је врло могуће да особа има одређене симптоме и да није ковид позитивна, а то је зато што у популацији има још вируса грипа. Треба напоменути да други вируси нису нестали са доласком вируса корона", рекла је Кисић.
Упитана какве последице оставља вирус корона на здравље људи после прележане болести, Кисић наводи да је то струци још увек непознато зато што се ради о новом вирусу који је кратко у циркулацији да би се тако нешто знало.
Директор КБЦ Звездара Петар Сворцан сагласан је да је прошло мало времена како би се закључило које су последице болести вируса корона након оздрављења, те процењује да ће се тако нешто знати тек за годину дана.
Додаје да су поједина истраживања показала да неки пацијенти имају одређени степен фиброзе плућа после тешке упале плућа, али да ће се детаљнија анализа тек показати да ли корона оставља неке трајне последице и код асимптоматских случајева.
Директор КБЦ Звездара Петар Сворцан каже да је давање крвне плазме од излечених пацијената онима који су заражени дало боље резултате у лечењу од оних који је нису добили, али је истакао да је потребна посебна одлука лекарског конзилијума о томе коме треба дати крвну плазму.
Он је, међутим, нагласио да не може свако да добије крвну плазму, што зависи од индикација.
"Плазма се даје одлуком конзилијума, који је у саставу пулмолога, инфектолога и анестезиолога. То је посебна одлука, поред редовне терапије, која је предвиђена алгоритмом и пацијенти који су добили плазму показали су боље резултате у односу на оне који нису", рекао је Сворцан.
Он је додао да је успешна прича са пацијентима који су добили плазму у прве две недеље развоја клиничке слике, а да је мало слабији успех код оних код којих се болест развија три недеље.
