Што је новорођена беба мања, то јој је потребно више помоћи, а често је то помоћ која значи живот за ову децу. Начелница Одељења неонатологије у Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине, односно Бетанији, др Љиљана Добрић каже да се у просеку свакога дана у овој установи једна беба роди пре времена.
С мање од 1.000 грама годишње се у Бетанији роди између 50 и 60 беба, а од 1.000 до 1.500 грама буде од 80 до 100 беба, а остале имају од 1.500 до 2.500 грама. На полуинтензиви имају места за 40 беба и некада су сва попуњена, као и на интензиви, где имају десет места.
У једном дану имали смо један порођај где су рођене тројке, два близаначка порођаја, две жене су се породиле у 31. гестацијској недељи, а одраније смо имали две бебе на респиратору. То је девет превремено рођених беба у једном преподневу. Најризичније су бебе које су на рођењу тешке од 500 до 800 грама. Та деца су екстремно мала, имају неразвијена, слепљена плућа, добијају одмах лек “сурфакант” за функцију плућа; као и бројне друге лекове. Превремено рођене бебе некада морају одмах по рођењу да буду интубиране, како би што пре добиле ваздух. Треба да им се уђе у вену која је као најтањи кончић, а наше сестре то ураде у року од десет секунди. Тек онда бебе иду на интензивну негу и у инкубатор. Има случајева када се одмах по рођењу ради реанимација и тада се пређе граница између живота и смрти, а онда се наставља борба за живот, као и да остане што мање последица, објашњава др Добрић и додаје како број превремено рођених беба расте и с неких пет одсто од пре десет година, сада је то око десет одсто од укупног броја рођене деце.
Новосадска Клиника за гинекологију и акушерство једна је од три највећа породилишта на Балкану, а др Добрић каже да су већа само београдска породилишта у Вишеградској и Народни фронт. Капацитет Бетаније је 3.500 порођаја годишње, а имају их безмало двоструко више, јер се годишње овде породи 6.800 жена из целе Војводине. При томе, на 38 беба имају две медицинске сестре које брину о њима.
Бебама у инкубатору су на ножице и ручице прикачени монитори који прате рад срца и плућа, прати се крвни притисак, неуролошко стање, мокрење. Што је беба мања, то је потребно више монитора, лекара, медицинских сестара, лекова, инфузионих пумпи.
Високоризична су сва деца која по рођењу имају мање од 1.500 грама и мање од 32 гестацијске недеље. веома ризичне су бебе које имају мање од 1.000 грама, па и од 500 до 1.000 грама и које су млађе од 28 гестацијских недеља. Најризичније су бебе рођене са 500 до 800 грама и за њихов опоравак неопходно је много напора и труда. Код њих се јављају многе последице које утичу на даље здравље и начин живота, а често долази и до озбиљног инвалидитета, а мали број их преживљава. Годишње у Бетанији имају од 140 до 150 порођаја, где су у питању близаначке трудноће. Већим делом су то превремено рођена деца и углавном из поступака вантелесне оплодње.
Уколико мајка има млека одмах по порођају, јако је важно да тој деци одмах капнемо млеко на усне. То млеко, колострум, у једном милилитру има 100.000 имунокомпетентних ћелија, које се одмах боре против инфекције. Превремено рођена деца не би преживела без збрињавања у јединици интензивне неге и терапије, где добијају лекове и подршку, односно смештена су у инкубатору и прикључена на респиратор. Некада чинимо и оно што је немогуће, дешавало се да мрвимо лек, како бисмо дали дозу прилагођену тежини бебе. А ако се бебама одмах да оно што им треба, бебе напредују, наводи др Добрић.
Инкубатор је замена за материцу, у којем се прави гнездо за бебу, како би се поставила у положај који симулира положај у мајчином стомаку. Инкубатор је греје, а прекривен је како би беба била у мраку. Др Добрић истиче како беба у мамином стомаку чује мајчину аорту и осећа исто што и мајка, што инкубатор не може да јој омогући, али се зато у јединици интензивне неге чује музика.
Имамо добру, савремену опрему и то нам и треба јер смо на извору живота и треба да укажемо помоћ у првом секунду, првом минуту, првог дана живота. Овде не може ништа да се уради за касније, не може сутра, нема одлагања, јер жене стално долазе и порађају се - каже др Недић и додаје да се интензивна нега налази одмах до сале за порођаје, што убрзава време за указивање помоћи.
Како оцењује, нема бољег мониторинга превремено рођене деце од медицинске сестре која брине о беби. Др Добрић објашњава да је сестра та која води дете и за сваку бебу евидентира све податке, до најситнијих детаља, те је то практично мали реферат о бебином стању.
Имамо 14 лекара, од којих су њих 11 специјалисти педијатрије, од чега су њих деветоро субспецијалисти неонатологије. Имамо једног доктора наука и једног професора и ниједна неонатологија код нас нема тако едукован кадар. Пратимо светске и европске протоколе, имамо и савремену опрему, наводи др Добрић.
Годишње умре четири до пет беба које имају више од 1.000 грама до седмог дана живота, што је показатељ доброг рада службе. У том броју су и деца која су након Бетаније пребачена у Дечју болницу. Најчешћи разлог оваквог исхода су неки удружени фактори, а ово су одлични резултати, јер је то мање од једног промила, објашњава др Добрић.
Борба за живот сваког превремено рођеног детета је тешка, али др Добрић истиче да се запослени који раде овај тежак посао препуштају емоцијама само када виде да је бебица излечена, да је порасла, да има 1.200, па 1.800 грама.
Онда они почињу да праве позе док спавају, да се смеју у сну. И тада се појављују емоције, када прође криза. У породилишту радим 35 година и дешава ми се да некадашње превремено рођене бебе долазе сада као мајке и очеви. У томе је лепота овог нашег посла. Ми уграђујемо себе у та малена бића, закључује др Добрић.
Љ. Петровић
