Чињеница је да се као нација не хранимо здраво, јер је Србија по броју оболелих при врху у већини болести што је управо последица лоше исхране, истакли су учесници и додали да је решење у едукацији о здравој исхрани од најранијег узраста.
Вршилац дужноси директора дирекције за Националне референтне лабораторије, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Славољуб Станојевић, каже да у Србији постоји овлашћена мрежа лабораторија која се бави испитивањима како здравља животиња, тако и безбедности хране.
Наше лабораторије су акредитоване, овлашћене и успешно раде деценијама, поручио је Станојевић.
Према његовим речима, безбедна храна је храна која обезбеђује довољне количине нутријената који су потребни човеку за нормалан живот, а деци за развој.
Када кажете здрава храна, то је неки квалитет више, то је филозофско питање - желим да живим у складу са природом, желим да се храним на природан начин, истиче Станојевић и наводи да није искљуцено да је и та “здрава храна” оптерећена пестицидима или ветеринарским лековима.
Нагласио је да ниједна храна не може носити етикету здраве хране, ако није у произведена на исти начин као и конвенционална.
Због начина производње, поручује Станојевић, органска храна носи са собом и већу цену.
На питање о ризику од афлатоксина, Станојевић одговара да је тај ризик минималан, апсолутно прихватљив и да неће створити штетне последице по здравље потрошача.
Заменик директора сектора за пољопривреду при Привредној комори Србије Александар Богуновић је указао да је храна у Србији безбедна јер се редовно контролише, те да је контрола дефинисана, каже он, Законом о безбедности хране и правилницима којима се утврђује квалитет намирница различитог порекла.
Прате их и инспекцијске, санитарне, пограничне, тржишне службе које се старају да храна, која се налази на територији Србије у легалним токовима, буде безбедносно исправна, истакао је Богуновић.
Нутрициониста Драгана Шиљеговић Филиповић прецизирала је да је слика нашег друштва све више гојазне деце, те и да се као нација не хранимо здраво.
Све је више пекара и брзе хране у близини школа, школских кухиња је све мање, проблем нездраве исхране почиње у раном детињству и само се даље наставља, подвукла је нутрициониста.
Како је истакла, решење је у најранијој едукацији о здравој исхрани у вртићима и школама, а у сарадњи са родитељима, како би се проширила прича о правилној исхрани и како би сви научили како се прави један здрав оброк.
Данашња конференција одржана је у организацији магазина Дипломаси и Комерц и Привредне коморе Србије.
