Иако је изгледао као просечни мигрант са мало ствари потрпаних у неку врећу, Швабо каже да је он мало свратио до Србије и да га у Хрватској чекају пријатељи са којима ће кренути назад пут Немачке… Оставих га на прелазу код Нештина уз, испоставило се неоправдан, страх од евентуалне пријаве због превоза миграната и скренух ка Визићу, а Немац из захвалности што сам га покупио на плус 30 прво понуди преосталих 500 динара које је имао код себе, а када сам то одбио онда предложи и предузетничку идеју за мене – да почнем да блогујем о планинама и језерима…
По доласку на Језеро Брује у Ердевику, једно од најлепших у Срему, ни писање текста за “Дневник” није у првом плану, а камоли блоговање које помену мој случајни сапутник – већ правац до Бање Кулине – остатака римског купатила из 3. века, које је сада претворено у базен усред шуме са водом која захваљујући изворима који избијају у дну базена, “држи” температуру од 18-19 степени и лети и зими. Не иде баш лако улазак у хладну воду у коју млађана екипа из оближње Љубе улеће “на кеца”, али ме Радосав Суботић охрабрује са клупе да уђем јер је добра за кожу и реуму.
- Гледао сам када су чистили безен, ту на дну има остатака римских зидова дебелих по метар. Мислим да ту около испод земље има и других остатака јер не верујем да су Римљани овде направили само купатило, било је сигурно још неких грађевина – уверен је Радосав у археолошки потенцијал ове локације, на коју долази сваки дан. – Овде се увек окупи неко друштво јер доста њих више воли овде да се окупа и седи у шуми него тамо на језеру, а доста их долази јер је вода лековита…
Ипак, језеро је језеро… Па макар се вода и угрејала до скоро 30 степени као што јесте ових дана у језеру Брује…
Иако се налази на свега 110 метара надморске висине, обала језера је окружена брдима обраслим углавном багремом, па доста подсећа на планинска језера што му и јесте “компаративна предност” у односу на друга језера по Срему, а и доста је посећено.
Да овде доста људи долази на купање или пецање сведочи и Панта који ради у кафаници-шанку која ради скоро сваки дан.
- Викендом нема где да се паркира око језера и некад не могу ни да стигнем колико буде посла, али осталим данима углавном “лаганица”…- каже Панта који је и нека врста чувара језера јер ту често и преспава – некад у шанку, а кад је топло и под ведрим небом…
На жалост, о доброј посети говори и мини депонија на само двадесетак метара од обале и практично уз саму плажу. Наводно не постоји надлежност за смеће на језеру (којег реално ту не би ни требало да буде), па кад се накупи гомила мештани “намоле” Месну заједницу да пошаље комуналну екипу и однесу га са обале.
Можда баш “захваљујући” гомили смећа, уз саму обалу, на осушеној врби је тренутно насељен и рој од стотинак стршљенова који злокобно зује изнад глава купача.
Један старији кампер из околине Београда који се читав дан мучио да намести шатор на обали у хладовини, тек по обављеном послу је схватио да се стационирао свега пар метара од врбе коју су заузели стршљенови.
- Еее а ја сам још и алергичан на њих… Али данас нема померања, једва сам наместио шатор. Спаваћу ту ноћас па шта буде, а сутра ћу се ипак померити јер планирам да останем неколико дана па не бих баш толико да изазивам судбину - рече кампер и крену у воду ускративши нас за одговор о свом имену мада ми се учинио “нешто познат”…
Како су у том тренутку већ сви на језеру знали да је присутан и новинар “Дневника”, није ми преостало ништа друго него да се инфилтрирам међу мештане, а у купаћим гаћама смо ваљда сви једнаки па се разголитих и увалих у топлу воду ердевичког језера. Да, дефинитивно је то најбоље место за купање у Срему и да дефинитивно је оно велика гомила смећа јер се види и из воде са друге стране језера…
Нико Перковић
