Уз савремену хемиотерапију и имунотерапију, учинак лечења је такав да се у неким случајевима добије комплетан патолошки одговор и након операције се утврди да у ткиву више нема тумора. Оваквим приступом где се хемиотрапија даје пре операције, често се хируршки иноперативни тумори смање и могу да се оперишу. Начелник Хируршког одељења Клинике за оперативну онкологију Института професор др Млађан Протић каже да годишње ураде више од 2.000 операција из домена опште и абдоминалне хирургије, али с нагласком на операције карцинома дојке, штитне жлезде, дебелог црева, јетре, пакреаса и желуца.
У Војводини се годишње дијагностикује око 1.200 нових случајева рака дојке, а када је реч о хирургији овог карцинома, Институт је једина болница у Војводини која ради операцију сентинелног, или стражарског чвора, као и примарне реконструкције дојке имплантом, код којих је неопходно да се ампутира дојка.
- У питању је обележавање радионуклеидом првог лимфног чвора који сакупља лимфу из тумора. Одмах се ради анализа тог чвора и уколико у њему нема тумора, не ваде се остали лимфни чворови. Тиме се не уклања оно што не треба, чувају се преостали лимфни чворови, али се чува и функција руке, побољшава њено функционисање и у великој мери смањују постоперативне компликације и скраћује време боравка у болници - објашњава др Протић и додаје како су они установа у којој се уради највише примарних реконструкција дојке, с имплантом или без њега.
Сваке године у Институту за онкологију Војводине лечи се више од 400 пацијената с метастазама карцинома дебелог црева на јетри. Раније се од ове болести умирало, а сада је петогодишње преживљавање код болесника који су имали операцију преко 50 одсто и резултати које имају у Институту су на нивоу оних у светским установама. Неки пацијенти се након дијагностике оперишу у другим болницама Војводине, а у Институту су од почетка ове године оперисали 80, а прошле године више од 50 болесника.
Метастазе јетре су четврти стадијум рака дебелог црева и у тренутку постављања дијагнозе рака дебелог црева 25 одсто болесника има већ метастазе на јетри, а још толико их добија у даљем току болести. Хирургија јетре је захтевна, јер метастазе захватају више сегмената овог органа, а неретко су метастазе уз веће крвне судове, када их је тешко отклонити, те операције трају и више сати. Протић истиче значај мултидисциплинарног приступа који имају, где о терапаји и начину лечења за сваког пацијета одлучује тим у којем су онколог, радиолог, радиотерапеут, патолог, анестезиолог и хирург.
- Применом нових лекова, хемиотерапијама, лезије и величине тумора се смањују, те тумор може да се оперише. Значајно је што код неких оболелих добијемо комплетан патолошки одговор и након операције се утврди да у ткиву више нема тумора - наводи др Протић.
- Листе чекања за операције малигних болести практично нема, јер ови пацијенти буду оперисани за мање од месец дана - наводи др Протић. - Имамо 14 хирурга на одељењу, од чега их је четворо на специјализацији, те су углавном ван Института, а Институт има четири операционе сале, од којих је једна гинеколошка - каже др Протић.
Рак панкреаса је и у свету и код нас четврти водећи узрок смрти од малигних болести и број оболелих стално расте, а могућност преживљавања је изузетно мала, тек око пет осто. Велика је смртност због агресивне природе болести и локализације, јер је он на незгодном месту и када се појаве симптоми, болест је већ узнапредовала и метастазе има од 40 до 45 одсто пацијената. Око 20 одсто ових тумора може да се оперише, и то су локализовани узнапредовали тумори, без метастаза. Локално узнапредовали тумор који захвата велике крвне судове има од 35 до 40 одсто пацијената, а метастатских између 40 и 45 процената и ови болесници иницијално нису кандидати за хируршко лечење.
Институт је у сарадњи с Покрајинским секретаријатом за науку и технолошки развој, покренуо пројекат за унапређење лечења од рака панкреаса. До сада су урадили три лапароскопске ресекције тумора репа и тела панкреаса, што су почели још пре две године. Протић наводи случај пацијенткиње која је имала тумор панкреаса с метастазама у плућима. Након хемиотерапије и операције више није било тумора на панкреасу, остао је само ожиљак, а изгубио се и тумор на плућима.
- Овакав ток лечења је изузетно редак и нема података да је негде комплетно нестао тумор панкреаса - истиче др Протић и напомиње како су и пре годину дана једном пацијенту лапароскопски одстранили тумор панкреаса, односно урадили лапарокопску ресекцију панкреаса и тај човек је жив.
Љ. Петровић
Сутра: Све више лапароскопских операција дебелог црева
