Како би се открила резистенција чека се и до три месеца на лабораторијске анализе, а Институт за плућне болести Војводине сада набавља опрему која омогућава да резултати буду готови за три седмице. Управница Клинике за грануломатозне и интерстицијумске болести Института за плућне болести Војводине професорка др Весна Куруц каже да ће набавком ове опреме и бржом дијагностиком и лечење да буде ефикасније, али и јефтиније.
Туберкулоза је заразна болест која убија више људи на земаљској кугли, од било које друге заразне болести. Др Куруц каже да иако је болест под контролом, биће је све више због миграција и избеглица.
- Оно што највише забрињава Светску здравствену организацију је пораст броја оболелих од туберкулозе која је неосетљива на лекове, а посебно облика мултирезистентне туберкулозе (МДР ТБ). Лечење ове врсте туберкулозе је много дуже и значајно скупље него лечење туберкулозе када могу да се примењују сви лекови. Годишње се у свету пријави око пола милиона болесника са мултирезистентном туберкулозом, од чега њих чак 150.000 умире - каже др Весна Куруц.
Дијагноза болести треба да буде што бржа, тачнија и јефтинија, како би се болесник што пре изоловао и смањила могућност ширења инфекције.
- Најједноставнија и најјефтинија дијагностика је да се погледа под микроскопом искашљај пацијента који има проширену туберкулозу плућа и искашљава много бацила. Уколико се виде бацили, он је заразан за околину и одмах се смешта у изолациони блок Клинике да се не би инфицирали остали болесници и особље - објашава др Куруц.
Начелница Центра за микробиологију, вирусологију и имунологију Института за плућне болести Војводине прим. др Татјана Куруцин напомиње да постојање ацидо-алкохолно-резистентних бацила, од којих су најчешћи бацили који изазивају туберкулозу, може да се докаже, прављењем директног микроскопског препарата из искашљаја пацијента, у року од неколико сати, након чега се узорак засејава на чврсте подлоге ради његове изолације у култури и теста резистенције што траје од два до три месеца.
- Добили смо новац од Покрајинске владе за куповину аутоматизованог апарата, који користи течну подлогу и којим ће се микробиолошка дијагностика туберкулозе завршавати брже. Бацил туберкулозе споро расте и зато се до сада чекало и до три месеца на комплетну дијагностику, са тестом резистенције. Нови апарат ће омогућити пораст културе за 10 до 14 дана, а три до четири седмице ће се чекати на комплетну дијагностику - објашњава др Куруцин и напомиње да молекуларна дијагностика даје резултате још брже, најдуже за 24 сата, али се то, за сада, ради у Микробиолошкој лабораторији Медицинског факултета у Београду, са којом имају врло добру сарадњу.
Др Куруцин напомиње да Центар за микробиологију годишње уради око 10.000 узорака на туберкулозу, од чега је 300 тестова на резистенцију, а да, осим за пацијенте Института за плућне болести Војводине, анализе за микробиолошко доказивање туберкулозе и тест осетљивости на антитуберкулотике, раде за читаву Војводину. Центар за микробиологију ради и микробилошке анализе за пацијенте из остала два каменичка института.
- Прошле године је у Институту лечено 79 болесника са туберкулозом и међу њима није био ниједан са мулитрезистентном туберкулозом - открива др Куруцин.
Професорка Куруц наводи и да се сваке године у Војводини открије и лечи 200 оболелих од туберкулозе, те да лечење траје или шест или осам месеци. Они који се лече пола године, а таквих је већина, током два месеца добијају четири лека, а четири месеца пију два лека.
- У болници проведу шест до осам недеља, док искашљавају бациле, тада су заразни и бораве у изолацији. Након тога иду на кућно лечење. Јако је важна осетљивост бацила, јер они који су једном имали туберкулозу и добију је поново, треба да се лече осам месеци и код њих је већа вероватноћа реистенције, те зато уместо четири, они добијају пет лекова. Бацил туберкулозе се брзо прилагођава - рекла је др Куруц.
Болести које ослабљују имунитет представљају велики фактор ризика за добијање туберкулозе, а то су малигне болести, дијабетес, као и ХИВ, али и узимање лекова који утичу на пад отпорности организма.
- Свако може да добије туберкулозу, али највећи број оболи због начина живота који смањује отпорност организма. То су људи лошег социјалног статуса, алкохоличари, наркомани, избеглице, затвореници. Две трећине оболелих су мушкарци, а једна трећина жене - наводи др Куруц и додаје да у просеку оболели имају од 40 до 50 година, али међу пацијентима имају и двадесетогодишњаке, као и старије од 70 година.
- Главни симптоми туберкулозе су малаксалост, појачано ноћно знојење, повишена температура, али не јако висока, него она испод 38 степени Целзијуса, губитак апетита, мршављење, а од плућних симптома то је упоран суви кашаљ понекад са искашљавањем крви. Ови симптоми нису карактеристични само за туберкулозу, већ и за разне друге плућне болести, али ако трају више од три недеље, треба помислити и на туберкулозу и болеснику направити рендгенски снимак плућа - каже др Куруц.
Уколико се на време открије, не остају последице и пацијенти се потпуно опораве, те некад не остају ни ожиљци на плућима. Када се открије касније, осим што може да се зарази више људи, плућна туберкулоза оставља веће промене и ожиљке на плућима. Др Куруц упозорава да због тога лечење мора што раније да почне. Стога се на основу симптома, рендгенског плућног налаза и микроскопске анализе искашљаја дају лекови за туберкулозу и не чека се крајња потврда културом, ако се ради о заразној и проширеној туберкулози.
- У таквим случајевима не знамо да ли постоји резистенција, али укључујемо лекове јер бисмо чекањем могли да угрозимо живот пацијенту. Уколико рендген показује мање промене на плућима, те није јасно да ли је у питању туберкулоза, ради се бронхоскопија и патохистолошки налаз буде готов за два дана, а ако је налаз негативан, чекамо културу и тест резистенције - објашњава др Куруц.
Лечење мултирезистентне туберкулозе траје дуже, од 18 до 24 месеца, а док месечна терапија туберкулозе кошта око 6.000 евра месечно, за мултирезистентну потребно је 134.000 евра месечно. Др Куруц упозорава да лекови морају редовно да се узимају, јер ће иначе бацил да постане отпоран на њих, а чланови породице ће се заразити мултирезистентним сојем.
- У том случају пацијенти могу да умру и око 40 одсто оболелих од мултурезистентне туберкулозе умре или остане хронично мултирезистентно - напоменула је др Куруц.
Љубица Петровић
