Уговор су у среду потписали министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић и представници конзорцијума српско/немачко/аустријских компанија, које предводе „Mull und partners„ , „Milennium team„ и “iC consuleten”. Новац за овај изузетан посао обезбеђен је из Европске инвестиционе банке.
- Прво морамо да утврдимо шта се од експлозива и убојних средстава и у којој количини налази на 23 потопљена брода, што је предуслов да бисмо следеће године безбедно могли да кренемо с њиховим вађењем, за шта ће бити издвојено 23 милиона евра - објаснила је министарка Михајловић.
Због небезбедне и отежане пловидбе на овом делу Дунава Србија годишње губи пет милиона евра, нагласила је Михајловић и подсетила на то да Србија улаже 380 милиона евра у водни саобраћај.
Директорка Европске инвестиционе банке за Западни Балкан, из чијег се кредита финансира прва фаза, Дубравка Негре истакла је да пројекат има не само шири историјски значај, већ је важан и за даљи привредни развој Србије. Она је указала на то да је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре препознало значај улагања у водни саобраћај, као чистији и безбеднији вид транспорта, због чега је Србија једина земља ван Уније у којој ЕИБ улаже у овај вид саобраћаја. Дунав се налази на Паневропском коридору и реализацијом овог пројекта, како је објаснила, „допринећемо да роба брже и ефикасније стигне до земаља ЕУ, што је значајно за привреду Србије”.
Вађење 23 нацистичка брода код Прахова обезбедиће пун профил пловног пута од 180 метара, који је због присуства ових пловила сада сужен на свега 100 метара.
Историја бележи да су нацисти бежећи пред Црвеном армијом 1944. године у операцији „Дунавски вилењак“, потопили целу Црноморску флотилу са око 200 патролних чамаца, санитетских бродова и баржи немачке црноморске флоте дуж Ђердапске клисуре.
Олупине остају код нас
Одлука о томе да ли ће бродови, након што су 76 година провели на дну Дунава, бити изложени као експонат или враћени Немачкој, помоћник министра за водни саобраћај Вељко Ковачевић раније је изјавио да су у договору с Владом Немачке та пловила остављена нама на располагање, а да ћемо бити дужни да дипломатским путем вратимо поједине артефакте, уколико буду пронађени.
Међутим, поставља се питање хоће ли нешто од тих бродова и остати, јер, како наводи Ковачевић, постоји могућност да ће једна од техника извлачења бити да се бродови подводно секу и део по део извлаче из воде.
- Јасно је да ако се на тај начин бродови буду извлачили, од њих неће остати ништа - каже Ковачевић.
Операција је била покушај пробоја нациста Дунавом од Црног мора до Београда септембра 1944. године, међутим, када су стигли до Клисуре, схватили су да пробој није могућ, па је генерал Валтер фон Штетнер наредио потапање код Прахова 7. септембра, а 14. и 16. на 17. септембар код Брзе Паланке.
Неколико бродова је извађено после рата и служили су у речној ратној флотили ЈНА, међутим већина њих са неексплодираним експлозивним средствима и даље лежи на дну Дунава и отежава пловидбу у периоду ниског водостаја.
На некима од њих је и ратни арсенал. Упућени тврде да се на том месту и дан данас налази више од 213.000 тона ратне технике, која је била на бродовима које су нацисти покушали спасити повлачећи се са Источног фронта. Претпоставка је да се у олупинама налази и ратни плен опљачкан у Совјетском Савезу.
Мало је познато да је навигациона карта на том делу Дунава без уцртаних пловидбених рута, што значи да капетани већ 75 година плове на сопствену одговорност. Познаваоци прилика указују и да не постоји препорука од стране Дунавске комисије за правац пловидбе, односно за део реке на којем би она дала зелено светло да се може безбедно пловити.
У септембру 2006. године, Европска агенција за реконструкцију финансирала је сонарно снимање олупина, што је била припрема за вађење потопљених бродова. Међутим, сложена и веома скупа операција чишћења корита Дунава обустављена је због економске кризе. И тако се о овом проблему поново, као и деценијама раније, говори само у периоду ниског водостаја.
Милан Бозокин
