Неки су могуће чак били у прилици да уживају у бенефиту просутих мрвица „бриге за опште добро“ које повремено неким чудом стигну и до плебса.
Морално супериорни (или бар они који тако воле да се представљају) однедавно нам се обраћају у новом формату јавног де-
ловања. У питању је нешто као освежен вид опроштаја грехова; полит/еко верзија средњовековне индулгенције. Верзија искупљења без „посредника“ није се још планетарно „примила“, али ће (с обзиром на „промотере“) сасвим сигурно убрзо заживети и постати нешто као „муст хаве“ линија у филантропији. Стари/нови друштвено користан рад за почетак је, наравно, предвиђен само за богате. За прву линију, односно, велике (и највеће) играче, који ће нам објаснити како радити, грешити и потом адекватно тражити опрост грехова.
Међу тим успешним и вредним сасвим сигурно су и водеће модне комппаније, светски најтраженији брендови попут Шанела, Гучија, Луј Витона... Грешке су колико нужне, толико и недопустиве, а пенали (ствар је процената, наравно) незамисливо скупи. Али, колико год искупљење да кошта – боље је, односно, исплативије што пре платити. Уложени новац ће се врло брзо вратити кроз зараде које годишње достижу и цифре од око десетак милијарди евра, колико је инкасирао Шанел као лањски рекордер. Они, срећом, нису направили ниједан пропуст, али је зато један од глобално најомиљених хипстерских брендова – Гучи – озбиљно згрешио. Наиме, на ревији у Милану на којој су пред бројним обожаваоцима и људима од струке представили колекцију за предстојећу јесен омакао им се скоро па неопростив гаф – вунена црна ролка-yемпер с капуљачом. У почетку је све било ОК, чак је и Ријана једну носила на свом концерту, а онда је преко ноћи читава ствар завршила на црној листи. Модној, наравно. Искомпликовало се на друштвеним мрежама, на којима су један за другим кренули коментари како је ова несрећна ролка „увредљива“ и „расиситичка“ јер асоцира на „црна лица“ у негативном контексту. Уследио је готово па неопростив гнев до тада верних и оданих Гучи фанова. Компанија је, логично, уз извињење одмах повукла читаву серију ових „озлоглашених“ ролки. То, међутим, ни изблиза није било довољно за искупљење. Као илустрација, пример како се већ неколико месеци „проводи“ модни двојац „Долче и Габана“, који се усудио да нешто као (па још политички некоректно) промишља и шали се на друштеним мрежама. Дојучерашњи обожаваоци казнили су их немилосрдно за неуспели видео клип који је требало да на шаљив начин најави њихову ревију у Шангају. Ни мени ништа у томе - Кинескиња неспретно покушава да штапићима једе пицу и пасту - није било смешно, али далеко од тога да сам могла и да помислим да се сада санкционише и лош смисао за хумор. Кад оно – сви прозвани, плус драконске казне моментално - ни на једној од овогодишњих гламур приредби на црвеном тепиху, од Златних глобуса па до Оскара, ниједна дама није прошетала у донедавно омиљеним Д&Г хаљинама. Лаици који не маре баш много за моду још би могли да помисле како им је свима стигла нешто као фасхион директива...
Колико су ова два „неваљала и непослушна“ Италијана платила за свој непослух вероватно се још увек сабира. Очекивано, Гучи је одлучио да учи на туђим, то јест, грешкама својих колега - да се „покаје за све новце“ и да нас све убеди како су они фини, добри. Грешка им се случајно поткрала, а они ће се мало и бичевати ако треба. Јавно, наравно. Моментално су на „рачун“ за друштвено користан рад уплатили неверо-
ватних шест и по милиона евра (годишње зараде око шест и по милијарди, чисто да се утврде проценти) како би окајали грехе. Пројекат је назван баш онако друштвено прихватљиво: Цхангемакерс, а годишњи буyет ће пок-
ривати трошкове четири плаћена дана за свих 18.000 запослених који ће на том мини годишњем у северној Америци помагати афро-америчким избеглицама и бескућницима. Предвиђено је и помоћ кроз волонтирање у пројектима заштите животне средине и подршке образовања, а остатак пара (неких милион и по евра) италијански супер луксузни бренд је одвојио за стипендије/нове прилике за 70 талентованих студената, којима ће помагати да се школују и усавршавају. Да, како се то популарно каже, остваре своје снове и једног дана (сад је и то могуће!) раде баш у Гучију. Бајка нашег времена…
Могуће је. Док је греха, биће и искупљења или у преводу - док је нула довољно, биће и бајковито. У доброј намери свакако...
н Јасна Будимировић
Фото: Пиџабаy.цом и гучи.цом
