"Морамо да кажемо податак да нам удео старих од преко 65 година већ прелази 20 процената укупног становништва. Прошле године је рођено 64.000 беба, а 101.675 лица је умрло", рекла је Јанковићева за Н1, напомињући да је Србија тренутно трећа на листи европских земаља, што се тиче просечне старости становништва са просеком од 43,1 године.
Јанковић додаје да је неспорно да је Србија требало раније да донесе мере популационе политике, али, каже, те мере нису довољне и усмерене су претежно на финансијску подршку за треће и четврто дете.
"Хоћу да кажем да нисам оптимиста, јер би требало боље да управљамо миграцијама. Јер, нама сваке године око 30 хиљада младих одлази из земље. То су махом жене у фертилном периоду", објашњава Јанковић.
Према њеним речима, Србија нема афирмативну меру која се тиче боловања ради неге детета и тзв. породиљског очева, а то би, сматра, допринело једној другачијој улози очева и разбијању родних улога које јако оптерећују и жене и мушкарце, јер су, како каже, и једни и други под великим теретом родних улога да ли ће задовољити очекивања.
"Не верујем да ће то бити мера популационе политике, али ће утицати на другачије односе у породици, имамо проблема веома изражених и структуралних, уосталом сведоци смо свакодневног насиља", истакла је Јанковић.
Када је реч о притужбама повереници за заштиту равноправности, она каже да је највише притужби од стране особа са инвалидитетом као маргинализоване друштвене групе због бројних препрека, а што се тиче националних мањина то су Роми.
"Роми су и даље национална мањина која живи на маргинама упркос великим помацима направљеним претходних година у погледу њиховог укључивања у систем образовања, у основне школе. Оно на чему би требало да се највише ради јесу бројни програми за већи обухват деце у предшколском узрасту, јако је битно због предшколске социјализације и друштвене интеграције укључити сву ту ромску децу", поручила је Јанковић.
Потребна је моћ и капацитет да се сви интегришу, јер без тога, закључује, имаћемо све веће проблеме.
