Јесмо ли спремни за четврту дозу?

Већ у јануару бићемо суочени са још једном здравственом дилемом: да ли ћемо наставити са бустер дозама против ковида или ћемо се ослањати на имунитет и остале мере које препоручује Светска здравствена организација а које се, мање или више , примењују и код нас.
vakcina, vakcinacija, dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Трећу дозу, тзв. бустер (додатну) вакцину против коронавируса у Србији од 17. августа могу да приме све особе код којих је од примања друге дозе прошло најмање шест месеци, без обзира на то да ли спадају у ризичне групе којима се препоручује трећа доза. Препоручени период практично почиње да истиче од 17. јануара, у зависности од тога када сте примили другу дозу. Ситуацију у Србији додатно погоршава чињеница да је и даље више од половине становништва потпуно невакцинисано, а они комплетно вакцинисани, управо улазе у период завршетка препорученог циклуса бустер дозе, и чекају да види шта ће бити даље.

Чланови Кризног штаба, најављују четврту дозу вакцине као могућност, али је везују за пролеће. Епидемиолог и члан Кризног штаба Бранислав Тиодоровић рекао је да је вероватно да ће на пролеће бити препоручено примање четврте дозе вакцине против коронавируса, као и да би се имунизација против коронавируса у будућности могла обављати два пута годишње. Како је речено, претпоставља се да је имунски одговор на вакцину довољно јак да пружа заштиту од шест месеци, али се то односи на иРНК вакцине, док је за Синофарм препорука краћа. То, другим речима, значи да ће грађани Србије који су у високом ризику, до примања четврте дозе морати да се на неки начин самоизолују и да проверавају ниво антитела, како би знали колике су им шансе да се заразе.

По досадашњим препорукама СЗО, период између две дозе за иРНК вакцине износи пет месеци, а за кинески „синофарм“, који је примила већина грађана Србије, четири месеца, те је јануар управо месец када би требало да се започне четврти циклус. Проблем је, међутим, у томе што је у Европи у току трећи циклус вакцинације, уз оштрије мере него код нас, које укључују и закључавање, те су шансе да се Светска здравствена организација огласи поводом четврте дозе, за сада слабе.

Светска здравствена организација објавила је анализу студија везаних за комбиновање вакцина против коронавируса. Према њој, примена треће дозе мРНК или векторске вакцине после две дозе инактивисане вакцине, као што је кинески “Синофарм”, подиже ефективност вакцинације на ниво који је постигла искључива примена иРНК вакцина (на око 91 одсто). Другим речима, после две кинеске вакцине, добро је примити “Фајзер” или “Модерна” вакцину, као и “АстраЗенеку”.

Векторске вакцине, у комбинацији са иРНК вакцином такође подижу ефективност, али не и кад се комбинују са инактивисаном вакцином, показао је извештај СЗО.

Утврђено је и да трећа доза иРНК вакцине после две исте такве не показује повећање ефективности, која остаје и даље на високом нивоу од 91 одсто.

Вакцина “Спутњик”, за коју се још увек чека одобрење СЗО, које је у октобру заустављено због непотпуне документације, припада векторским вакцинама, и наши грађани који су је примили могу да је комбинују са иРНК вакцином, али и да приме “Спутњик” или “АстраЗенека” вакцину без опасности по пад ефективности.

Статистика

Према подацима Our World in Data од 17. децембра, најмање једну  дозу примиле су 3.291.994 особе, односно 47,7 одсто популације, а трећу дозу добила је 3.172.171 особа, односно 45,9 посто. Бустер, трећу дозу примило је 1.635.856 особа, односно 23,7 посто људи у Србији. До овог датума у свету је дато 8,48 милијарди доза, потпуно је вакцинисано 3,63 милијарде људи, односно 46,6 посто укупног становништва на планети.

        И. Радоичић

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести