Тај новац је при томе циљано опредељен за покривање до 90 процената трошкова спољних услуга истраживања и развоја нових производа, услуга и процеса, или иновативног унапређења постојећих, у циљу ефикаснијег коришћења ресурса и бржег преласка на тзв. зелену привреду.
Наиме, зелене технологије и ресурсна ефикасност се сматрају једним од кључних елемената неопходних за креирање зелене привреде која привредни раст види у хармонији са друштвом и животном средином. При томе се ресурсна ефикасност односи на ефикасно и одрживо коришћење природних ресурса (нпр. енергије, материјала и воде) кроз читав животни циклус (од екстракције, преко дистрибуције, трансформације и потрошње, па све до одлагања отпада) уз минималан утицај на животну средину.
Европска банка за обнову и развој покренула је Програм зелених иновационих ваучера у Србији управо како би поспешила процес увођења иновација у мала и средња предузећа (МСП) у области зелених технологија и ресурсне ефикасности и уједно побољшала њихову сарадњу са истраживачко-развојним организацијама (ИРО). Пропозицијама конкурса је при томе предвиђено да се ваучерима могу покрити само трошкови спољних услуга истраживања и развоја у области зелених технологија и ефикаснијег коришћења ресурса, што значи да се одобрени износ не може користити за, на пример, набавку неке капиталне опреме.
За добијање „зелених ваучера” се, иначе, могу пријавити предузећа из свих сектора осим банкарског, војног, сектора игара на срећу, те производње цигарета и алкохолних пића. У том контексту, рецимо, нема проблема да и земљорадничке задруге које имају бар десет задругара конкуришу за добијање ваучера. У основи, ваучери су и намењени малим и средњим производним предузећима која имају између 10 и 250 запослених и годишњи промет мањи од 50 милиона евра. Иначе, први позив на пријаве је отворен 5. децембра и трајаће до поменутог 31. јануара, а након тога ће, како кажу у ЕБРД-у, за издавања ваучера бити потребно још око једног месеца, што ће углавном зависити од броја пристиглих пријава.
М. Стајић
