Како је тегобно у Србији бити сениор на Светски дан старих

НОВИ САД: Данас се у свету обележава Међународни дан старијих особа, у складу с Резолуцијом УН из 1990. године. Србија, с просечном старошћу становника од 41,6 године, по попису из 2011, једна је од најстаријих земаља света.
penzioneri, dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Проценат особа преко 65 година ће изосити најмање 22 одсто до 2030, што је готово четвртина популације. Средовечним и старим становништвом доминирају жене, а највремешнији су из јужне и источне Србије, где је чак 25 одсто становништва већ сад старије од 60 година.

Многи стручњаци тврде да је слаба мотивација за активан живот највише последица односа друштва према сениорима и да до раскида веза с околином не долази јер се стари „повлаче” већ јер се друштво удаљава од њих. А они нису неко чије је „време прошло”, нису беспомоћни и сенилни, већ заслужују бригу и одговарајућу здравствену негу. Ти стереотипи могу спречити старе особе да потпуно учествују у друштвеним, политичким, економским, културним, грађанским и другим активностима.

Иначе, савремено друштво свуда карактерише постојање одређених клишеа за поједина животна доба, а за старост посебно. Пошто је у њима карактеристично управо повећање броја старијих становника и повећање старења становништва, парадоксално је да су управо у тим друштвима предрасуде и стереотипи о старима распрострањенији неко икада пре.

Недавно истраживање показује да само петина старијег становништва оцењује сопствено здравље као врло добро и добро. Учесталост обољевања старијег становништва Србије не разликује се од учесталости у другим европским земљама. Три четвртине старих изјавило је да има неку хроничну болест или здравствени проблем. Старији становници Србије, претежно жене, најчешће су патиле од повишеног крвног притиска.

Старије становништво углавном прати утврђене обрасце коришћења примарне здравствене заштите. Значајан показатељ унапређења квалитета на нивоу примарне здравствене заштите представља проценат старијих вакцинисаних против сезонског грипа. Истраживање Института „Батут” показало је да је степен коришћења стоматолошке здравствене заштите изразито низак. Тек свака четврта старија жена је имала свог изабраног гинеколога.

Узимање лекова прати старење популације, што се одражава кроз веће коришћење лекова за лечење хроничних болести у популацији старијој од 65 година. На основу тог показатеља, Србија је међу земљама Европе у којима је регистрован највиши проценат коришћења лекова у популацији времешних.

Услуге приватне праксе – најчешће стоматолошке заштите – користио је сваки седми старији становник, претежно они који живе у граду, најобразованији и најимућнији. Две трећине старијих особа је изјавило да је задовољно здравственом службом у целини, државном, а и приватном.

Део старих особа мучи психичко и физичко насиље које доживљавају од ближњих, а има и оних који су дочекали старост без обезбеђене пензије. Процењује се да више од 200.000 старих у Србији нема пензију па се већ годинама води расправа о увођењу социјалне пензије која би била каква-таква помоћ онима који су старе дане дочекали без динара. С друге стране, велики је број пољопривредних пензионера чија су примања једва 10.000 динара, од чега не могу задовољити ни најосновније потребе.

Ипак, мада примања најстаријих у Србији нису велика, доста њих издржава не само своју децу већ и унучад. Део старих ни у пензији нема мира јер мора додатно да ради да би саставило почетак и крај месеца.

Љубинка Малешевић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести