О свима њима се брине 1.800 медицинских сестара и техничара, а главна сестра КЦВ Нада Радованов каже да су њима сестре и техничари различите стручне спреме и струке.
„Медицинске сестре и техничари су важна карика у збрињавању и лечењу пацијената и без добро образоване медицинске сестре не би ни посао могао добро и квалитетно да се ради. Медицинске сестре су ту и када се рађа нови живот, као и када се збрињавају тешка и ургентна стања“, казала је Радованов.
Вршилац дужности директора Клиничког центра Војводине професорка др Едита Стокић истакла је да се ова установа придружила обележавању Међународног дана медицинских сестара, те да то чине под слоганом “Медицинске сестре и техничари - хероји клиничке праксе”.
„Одлучили смо да поделимо неколико животних ситуација наших медицинских сестара и да се види у каквим се све ситуацијама оне нађу, када долази до изражаја и њихова стручност, али и хуманост“, казала је др Стокић.
Главна сестра порођајних сала Јадранка Маслеша испричала је како су пре неколико година испред Бетаније пронашли тек рођену бебу, остављену у торби.
„Чим су нм јавили да је испред Клинике остављена беба, одмах сам изашла напоље да узмем дете. Падала је киша и беба је била умотана у ћебенце које је било мокро. Бебу сам утоплила, пресвукла, обрадила пупак који је био подвезан неком пертлицом. Назвали смо га Срећко, јер смо се надали да ћему то то име донети срећу у остатку живота“, присетила се једне од бројних прича из праксе Јадранка Маслеша и додала како је породилиште место среће, на коме се рађа нови живот, а да медицинске сестре имају велику улогу у томе.
Њена колегиница са Клинике, с Одељења неонатологије Славица Вуковић каже како одлазак кући младе мајке са бебом неретко прате сузе радоснице, али једном су били сведоци мајчине туге.
„Жена нам је рекла како не може да носи бебу кући, јер живе у скромним условима. И жене из собе које су чуле разговор, као и сестре, су мами дале одећу, пелене и друге потрепштине за бебу, а ми смо бебу оставили у породилишту. Уз помоћ нашег психолога и људи из Центра за социјални рад, обезбеђен је огрев за ту фамилију и помогнуто им је да задрже бебу и обезбеде боље услове за живот“, испричала је Вуковић.
Чувају децу, док им спасавају родитеље
„Некада наше сестре чувају децу људи који су повређени у саобраћајној несрећи. Док помажемо мами и тати да се опораве, чувамо децу која су била с њима. Код нас у Ургентни цента долазе људи који су тешко повређени, а неки пацијенти немају стрпљења. Сви ће добити квалитетну услугу и потребно је само да се мало стрпе“, казала је Драгана Николић.
Главна сестра хируршких грана, као и интензивне неге Младенка Остић каже да је сестринство много више од давања лекова.
„У интензивној нези су изузетно тешки пацијенти и свакога дана се срећемо са животно угроженим људима. Свакога дана имамо 25 нових пацијената, а на свим хируршким клиникама имамо 250 постеља и оне никада нису празне. Једна од ситуација које сам доживела као млада сестра је када је у току ноћи прокрварила жена након операције, а није било помоћног особља да нам помогне. Једна колегиница и ја смо саме однеле ту пацијенткињу до операционе сале, где ју је чекао хирург. На срећу, све се добро завршило“, казала је Остић.
Главна сестра Ургентног центра Драгана Николић рекла је како је ове зиме хитна помоћ довезла стару и болесну баку, коју је син избацио из куће на улицу.
„Ујутро ме дочекало двоје колега из ноћне смене који су били јако потресени. Испричали су да бака нема где да оде, да су је задржали у опсервацији и дали јој доручак. У договору са Центром за социјални рад, баки је истог поподнева обезбеђен смештај у Прихватилишту. Сваке зиме нама ноћу долазе бескућници да преспавају у топлом, али је страшно када видите да су некога деца избацила, зато што је стар и болестан. Нико не може да очекује да ће деца избацити рођену мајку“, казала је Драгана Николић.
О свакодневном раду и различитим ситуацијама у којима се налазе на послу причале су и главна сестра интернистичких грана Далиборка Трифковић и организациона сестра одељења за хемодијализу Ружица Миловац.
Љ. Петровић
