КОНФЕРЕНЦИЈА О ТРГОВИНИ ЉУДИМА  Жртва има трауму, а не траума жртву

Од почетка 2013. до октобра 2019. у случајима трговине људима,  у ВЈТ у Новом Саду, поднете кривичне пријаве против 21 починиоца, од којих је оптужено 14.
Učesnici Konferencija o trgovini ljudima „Krug podrške“ Foto: Anđelko Trninić
Фото: Учесници Конференција о трговини људима „Круг подршке“ Фото: Анђелко Трнинић

Од почетка текуће године поднето је 13 кривичних пријава против 27 починилаца због основане сумње да су извршили 15 кривичних дела у случају трговине људима, у којима је оштећено 17 особа од којих су све држављани Републике Србије, подаци су Министарства унутрашњих послова, односно Националне координације за борбу против трговине људиме, изнети на седмој конференцији на ту тему „Круг подршке“, јуче одржаној у Новом Саду.

 С друге стране, статистика Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, институције, надлежне за поступање у случајима трговине људима, говори о томе да су од почетка 2013. до октобра 2019. поднете кривичне пријаве против 21 починиоца, од којих је оптужено њих 14, три су обустављене истраге, а четири су још увек у току.

 У том корпусу налази се 46 жртава трговине људима, од којих је 45 женског пола, док је осам малолетних особа, а структурно гледано, проституција и сексуална експлоатација су најзаступљеније, у чак 43 случаја. Гледано током последње четири године, број жртава се на годишњем нивоу мења, па је 2016. било 55 жртава, 2017. 43 њих, 2018. њих 76, а од почетка ове године идентификовано је 27 жртава, док је још око 30 случајева у процесу идентификације, наводе представници Центра за заштиту жртава трговине људима.


Просјачење као вид трговине људима

Малолетне особе у ланцу трговине људима најчешће бивају експлоатисана у виду просјачења. Злоупотреба положаја људи који брину о тој деци, као што је изложеност екстремном сиромаштву, повод је да малолетници буду експлоатисани у виду просјачења, указала је Ивана Перић из Свратишта за децу улице Нови Сад. Такође, 95 одсто жртава трговине људима било је и жртва насиља.

- Нема разлике да ли проси девојчица или дечак, јер сви су изложени ризику просјачења, нарочито што они то не увиђају као опасност - наводи Перић. - Већа разлика је изложеност сексуалној експлоатацији јер су девојке и жене изложеније том феномену.


На Конференцији су учествовали и представници НВО „Атина“, Апелационог суда у Новом Саду, Сигурне женске куће у Новом Саду, Црвеног крста Новог Сада, Свратишта за децу улице Нови Сад, као и Градске управе за социјалну и дечју заштиту Града Новог Сада и Градског већа за социјалну заштиту и здравство Града Суботица. Догађају, који организују Невладина група „Слобода нема цену“, ОПЕНС 2019, Екуменско удружење студената и Европски хришћански политички покрет, присуствовали су и студенти, махом психологије, журналистике и права.

- Људи мисле да су жртве трафикинга, али и сами трафикери, тамо неки људи, да се то не дешава нама и у нашем комшилуку, али то је заблуда - истакле су представнице НВО „Атина“,скрећући пажњу на важност подршке читавог система, друштва, као и породице, нарочито у ситуацијама када жртва успе да изађе из ланца трговине. - Подршка је важна како би се жртвама вратила нада и снага да настави даље. Међутим, у пракси жртве имају осећај као да су само број на папиру. При изласку из ланца, жртви је најтеже јер остаје без крова над главом, без економске сигурности, породице и пријатеља. Такође, у даљем судском процесу оне изнова морају да препричавају трауматска искуства, што жртве тешко подносе и бивају секундарно виктимизоване.

Постоје бројни фактори који гурају, али и који вуку у ланац трговине људима. У прву групу спадају сиромаштво, незапосленост, насиље у породици, ратна историја и слично, док другу групу испуњавају занимљиве понуде за посао, за путовања, боље прилике за квалитетнији живот. Руководитељка Сигурне женске куће Нада Падејски Шекеровић је истакла да је реч о феномену који више није транснационалан, већ локалан, као и да подразумева да трафикер злоупотребљава тежак положај жртве.

Жртве трговине људима немају могућност да слободно говоре, да се слободно крећу, а представљају и такозвани скривени злочин. Важно је предочити и чињеницу да су жртве те које имају трауму и да је она део њиховог живота, а не цео живот особе која је преживела експлоатацију. Како би цело друштво, али и представници надлежних институција, били што сензибилнији по овом питању, најважнија је едукација, што су говорници на Конференцији подједнако истакли.

Л. Радловачки

EUR/RSD 117.1262
Најновије вести