Крпељи се налазе свуда у природи, у трави, на дрвећу у парковима и могу да се закаче на откривене делове тела и космати део главе. Могу да буду заражени и пренесу Лајмску болест, што је тек једна од болести које се преносе крпељима. Међу њима су и вируси који изазивају тешка запаљења мозга, такозвани крпељски енцефалитис који има високу смртност, али др Турколов наглашава да ми нисмо ендемско подручје за ову болест.
„Лајмска болест је хронична болест и може да захвати све органе и системе. У првој фази болест се манифестује променом на кожи, која може да буде од пет, па до 20 центиметара и изгледа попут мете. У наредним фазама могу да буду захваћени зглобови, срце, нервни систем. Икубација траје од три па до 30 дана, од момента убода зараженог крпеља“, објашњава управница Клинике за инфективне болести.
Према њеним речима, не мора сваки заражени крпељ да пренесе болест, већ је за то потребно да се стекну и други услови, а то је да је крпељ провео више од 48 сати у кожи, да је кидан и гњечен, односно нестручно вађен, а на појаву болести утиче и имунолошко стање домаћина. Др Туркулов каже да је јако важна превенција убода крпеља, што значи да би требало да се избегавају места на којима их има, а потребно је и њихово уништавање. Осим тога, људи када крену у природу, могу и сами да предузму кораке којима ће спречити убод овог инсекта.
„Кожу треба намазати средствима која одбијају инсекте, односно репелентима, имати дуге рукаве и ногавице, које ће бити упасане, као и затворену обућу, а на главу ставити шешир или качкет“, наводи др Туркулов.
Она напомиње да је јако важно након повратка кући прегледати сваки део тела, нарочито оне сакривене делове као што су леђа, препоне и космати део главе. Место на којем је крпељ закачен обично изгледа као младеж који није постојао.
„Што је дуже на кожи, крпељ је уочљивији. Ови инсекти имају анестетик у пљувачки, тако да се њихов убод не осети и може да се примети тек када се напије крви и увећа. Када се примети крпељ, треба отићи у амбуланту Дома здравља, где ће бити стручно извађен. Ни случајно га не треба мазати бензином, алкохолом или било чиме, јер он тада поврати потенцијално инфективан садржај“, упозорава наша саговорница.
Уколико се деси да крпељ остане у кожи, потребно је да направи мали хируршки рез. Некада се на месту вађења крпеља појави црвенило, али то није знак Лајмске болести, већ је по среди алергијска реакција на убод или на вађење крпеља, што брзо пролази.
Лажно позитивни тестови
Лекари поручују свима да не паниче и напомињу како није потребно да се долази у болницу после сваког уједа. Такође наглашавају да не треба самоиницијативно радити тестове и анализе, јер тестови могу да буду лажно позитивни, код људи који имају неку имунолошку болест.
„Место уједа треба да се посматра у наредних месец дана, а ако нема промене, нема ни разлога за бригу. Уколико се појави црвенило, оно које изгледа као мета, у том случају пацијент треба да дође до инфектолога“, саветује др Туркулов.
У раној фази болест се ефикасно лечи антибиотицима током две до три недеље и није потребан боравак у болници. Ако се болест рашири на друге органе, онда следи дуготрајно и комплексно лечење у болничким условима, а уколико се болест не лечи могу да остану трајне последице.
Љ. Петровић
