На списку ванредних контрола за 2017. годину, објављеном на сајту Агенције, јесу и народни посланик Чедомир Јовановић, бивши председник Србије Томислав Николић, градоначелник Београда Синиша Мали, в.д. директора Аеродрома Никола Тесла у Београду Саша Влаисављевић...
Кршикапа је навела да се ванредном контролом не доказује кривица функционера, већ да прикупљени подаци евентуално могу да укажу да постоји несклад између реалног стања и пријављених прихода.
Сматрам да Агенција у поступању треба да поштује интегритет и личност сваког функционера и посао који се обавља и одговорност функције коју носе и тако ћемо се убудуће и понашати, каже Кршикапа.
Она је објаснила да се ванредна контрола провере имовине и прихода функционера покреће по службеној дужности када постоје релевантне информације и подаци који евентуално могу да укажу да постоји несаглашност са пријављеним, реалним стањем имовине и прихода.
То се ради на основу информација које добијамо између секторске сарадње саме Агенције, других државних органа, затим притужби физичких и правних лица или на основу информација из медија, навела је Кршикапа.
Према њеним речима, након извршених провера Агенција “затвара” предмет или тако што утврди да нема несагласности у пријављеној имовини и приходима или, како је објаснила, покреће поступак и иницира поступање неких других државних органа.
По завршетку контроле, обавестићемо јавност о резултатима. Не постоји рок у којем морамо да завршимо ванредну контролу, она зависи од околности случаја, од тога шта се проверава, укрштања података, каже саговорница.
Она је додала да Агенција за борбу против корупције, у складу са законом о Агенцији и годишњим плановима провере имовине и прихода функционера, спроводи редовну контролу којом је у овој години било обухваћено 307 функционера.
Током 2017. године били су обухваћени народни посланици који нису били у претходном мандату скупштине, чланови владе који нису били у претходном сазиву, судије Апелационог суда и јавни тужиоци Апелационог тужилаштва у Београду.
Према закону, функционери за које се утврди да су у извештају о приходима и расходима навели непотпуне или лажне податке могу бити новчано кажњени или осуђени на затворску казну од шест месеци до пет година.
