Зато су неке принуђене да “нову” радну снагу траже међу пензионерима. Тако су Словенија и Хрватска јавно позвале пензионере да се опет запосле и одредиле квоте за њих.
Подаци из суседне Хрватске говоре да је све више седих глава које желе опет да раде, а њихови економисти процењују да ће у следећих годину дана пензионери чинити око два посто радне снаге у овој држави. Пензионери се пријављују за послове у готово свим делатностима – од лекара, фармацеута, кувара, менаyера, грађевинара, радника обезбеђења, професора, возача, трговачких путника, инжењера...
У Србији нема рачних података колико тренутно пензионера ради, али на основу захтева за поновни обрачун пензија након додатног рада односно осигурања у старим данима посла се латило око два одсто најстаријих.
Но, пошто је просечна пензија у Србији тренутно 26.328 динара и трећини домаћинстава заправо је и једини месечни приход, не чуди што се “виталне” старине запошљавају на додатним пословима. Најчешће као радници обезбеђења, ноћни чувари на грађевини или у неким продајим објектима, професори, лекари, апотекари, инжењери, машинци... Неки возе камионе и аутобусе, раде сезонске послове у пољопривреди, спремају туђе станове, чувају децу...
Ипак, право пензионера да се поново запосли регулисано је Законом о ПИО. Према њему треба разликовати врсту пензија односно да ли је реч о старосним, инвалидским или породичним пензионерима. Подаци указују да највећи број наших пензионера користи старосну пензију или превремену пензију, док је мањи оних који су инвалидски односно породични пензионери.
Корисници старосне и превремене старосне пензије могу без ограничења да се поново запосле и да у исто време остварују право на пензију и плату. По престанку запослења они имају право да поднесу захтев да им се поново одреди износ пензије урачунавањем и накнадно навршеног стажа, уколико је тај стаж трајао дуже од годину дана. При одређивању новог износа пензија, пензионеру ће се исплаћивати повољнији износ што значи да већ остварена пензија не може да се умањи па самим тим подношење захтева не представља ризик. Ово је важно напоменути управо због тога што део пензионера који ради под старе дане неће да поднесе захтев за прерачун пензије из страха да би им она могла бити мања након што се упише додатни радни стаж остварен у позним годинама.
Једини који ризикују да им пензија буде укинута у случају да се поново запосле су инвалидски пензионери. Наиме, они инвалднину и добијају на основу процене о њиховој радној способности. Када им се утврди њен потпуни губитак и на основу тога додели пензија, ова категорија ризикује да поново буде упућена на контролни преглед, којим би се преиспитао раније утврђен основ за признавање права на инвалидску пензију. А то може узроковати и укидање пензије.
Породична пензија по својој природи је помоћ члановима породице преминулог осигураника, пре свега брачном други или деци, како се после његове смрти не би нашли у тешкој материјалној ситуацији. Закон о ПИО прописује да се породичне пензије обустављају уколико се стекне својство осигураника по било ком основу. Ако се корисници породичне пензије запосле, почну самостално да обављају делатности или баве пољопривредном, имају обавезу да о томе обавесте Фонд ПИО како би се ценило да ли имају право да и даље користе пензију.
Закон предвиђа и изузетак према висини примања која члан породице остварује по основу уговора о делу или обављању привремених и повремених послова и битно је да износ накнаде коју породични пензионер добија по овим основама на месечном нивоу нижи од најниже основице осигурања запослених. Они који нису сигурни да ли им износ уговорене накнаде прелази законом одређени износ могу то проверити на шалтерима Фонда.
Љубинка Малешевић
