Против Стојковић је већ једном покренут поступак за одузимање лиценце пред Судом части Регионалне лекарске коморе Београда, међутим, поступак је прекинут, јер су чланови Суда части сматрали да њени „медијски наступи нису довољан разлог за вођење поступка за одузимање лиценце“. Тада су против ње поднела тужбу петорица лекара међу којима је Томислав Стевановић, педијатар из Зрењанина, због, како су обајснили „ширења антивакцинашких идеја и одвраћања родитеља од вакцинације своје деце“.
Иако је поступак тада обустављен, пре око три недеље је настављен пред истим Судом части, јер су чланови, ипак, утврдили да је „Стојковићева радила против здравља људи“. Лекарска комора Србије недавно је доставила решења о томе лекарима који су тужили др Стојковић Суду части ЛКС, али и др Стојковић, која се већ против тог решења жалила.
Према до сада објављеним подацима, Стијковић је с осталим антивакцинашима у Србији, својим наступима застрашивала родитеље, због чега су они масовно одбијали да вакцинишу своју децу, због чега је, како сматрају стручњаци, у Србији букнула епидемија малих богиња.
Епилог приче о антивакциналном покрету дошао је управо у време Светске недеље имунизације, у којој Светска здравствена организација у фокус ставља управо повратак скоро заборављених болести које су, због антивакциналног покрета, поново завладале најстаријим континентом.
Комисија Северне Македоније за инфективне болести прогласила је епидемију малих богиња на територији те земље, након што је од почетка ове године регистровано више од 960 оболелих. Према речима Владимира Микића из Института за јавно здравље Србије, то је учињено како би се спречило ширење болести, преносе медији у Скопљу. Уз остале мере предострожности, како је рекао, биће уведено и вакцинисање здравствених радника дуплом дозом ММР вакцина. У Северној Македонији до сада је епидемију прогласило шест здравствених центара, а више од 60 одсто случајева забележено је ван Скопља.
У претходној години у Европском региону СЗО пријављено је 82.596 случајева морбила у 47 од 53 земље, са 72 смртна исхода, што је највећа забележена вредност у последњој деценији (15 пута више у односу на 2016. годину, а три пута у односу на 2017). Највеће епидемије у Европском региону СЗО регистроване су у Украјини, Руској Федерацији, Румунији и Србији, а међу земљама ЕУ у Румунији, Италији, Пољској и Француској, са 35 смртних исхода. Хоспитализовано је 61 одсто оболелих. До епидемија је дошло због пада обухвата ММР вакцином у општој популацији, специјалним популационим групама и територијама, прекида у снабдевању вакцинама, као и недовољно осетљивог система надзора, кажу у СЗО.
Епидемије са 1.000 и више случајева регистроване су у седам од 53 земље. То су Украјина, Грчка, Грузија, Француска, Руска Федерација, Италија и Србија. Највећи број оболелих регистрован је до сада у Украјини, а највећи број смртних исхода у Румунији (22), а затим у Украјини (15) и Србији (14). Иако се процес елиминације морбила континуирано спроводи у земљама ЕУ, и даље се у областима с ниским обухватом региструју епидемија у општој популацији и међу здравственим радницима.
У 2018. години регистровано је 4.935 случајева морбила у Србији, без територије српских енклава на Косову и Метохији у којима је регистрован 141 случај. Епидемија је почела у октобру 2017, највећа је у последњих 20 година и у њој су после 20 година регистровани смртни исходи. Највиша стопа инциденције забележена је у Пчињском и Нишавском округу, а потом следе Рашки са 179,4/100.000 и град Београд са 93,9/100.000, подаци су Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
И. В.
