Вакцине су временом постале жртве свог успеха, напомиње она, и образлаже то чињеницом да све мање виђамо оболеле, због чега мислимо да су и те болести исчезле. А поента је у томе да су људи или вакцинисани или једноставно нису били у контакту с оболелима.
Недеља пред нама се обележава као Недеља имунизације (од 24. априла до 30. априла), како би се указало на значај вакцинације у борби против заразних болести.
"Обухват вакцинацијом би требало да буде око 95 одсто, јер је то значајно са аспекта колективног имунитета којим штитимо појединца али и популацију у целини, а поготово лица која нису могла бити вакцинисана због болести", појашњава Лончаревић.
Та болест је искорењена 1980. године, и то је прва превентабилна болест која је искорењена на глобалном нивоу захваљујући вакцинацији.
Искоренили смо и дечју парализу која је била велика пошаст педесетих и шездесетих година 20. века, каже Лончаревић и наводи да Србија била последња земља у Европи која је забележила епидемију дечије парализе, што се догодило 1996, када је 26 деце оболело, а двоје умрло.
Наглашава да је, захваљујући вакцинацији, Србија елиминисала и дифтерију и да је последњи случај регистрован 1980. године, као и последњи случај хуманог беснила.
"Упорно радимо на одржавању статуса земље без дечје парализе, имајући у виду да европски регион тај статус добио 2002. године. То је захтеван посао који подразумева да и даље достижете и одржавате висок обухват вакцинацијом против дечје парализе имајући у виду да се ова болест одржава у три зенмље у свету - Нигерији, Авганистану и Пакистану", наводи Лончаревић.
Србија је, како каже, ушла и у борбу против малих богиња, што је, наводи, захтеван посао, који подразумева примену ММР вакцину у другој години и пред полазак у школу, при чему је неопходно достићи висок обухват имунизације две дозе.
Подсећа да су у Румунији у 98 одсто случајева оболели они који нису вакцинисани, да су међу смртним случајевима и деца која нису имала прилику да буду вакцинисана, јер вакцинација креће са навршених годину дана живота.
"То јесте упозорење да је индивидуална и колективна одговорност значајна, јер да је био одржан колективни имунитет у тој земљи не би била заражена она деца која до сада нису имали прилику да буду вакцинисана, а то су млађи од годину дана", нагласила је Лончаревић.
Осим Румуније епидемија се проширила и на многе земље ЕУ у којима је смањен број вакцинисаних, попут Француске, Швајцарске, Ауструије, Холандије, Данске...
Лончаревић је позвала родитеље да се о вакцинацији не информишу на интернету, већ да све недомице које имају реше са изабраним педијатром, те поручила да је научно доказано да вакцинација ММР-ом (мале богиње, заушке, рубеоле) нема никакве везе с појавом аутизма код деце, о чему се у последње време све више говори.
Она каже да, имајући у виду да се вакцина даје здравим особама, она претходно пролази најригорознију контролу националних агенција за лекове.
