Наиме, већина нових пензионера тек када поднесе захтев за пензионисање и чека решење, сазна да ће прво добити привремено решење због тога што ће коначно бити донето накнадно када се попуне „рупе” у пензијском стажу с којима их је послодавац оставио. Иако Фонд ПИО по службеној дужности прикупља податке да би привремено решење добило коначни обрачун износа пензије, подносиоци захтева добијају редовно пензију која на крају не мора имати исти износ као што пише у привременом решењу.
Када пензионисано лице од Фонда добије привремено решење, то заправо значи да није било могуће утврдити све чињенице које су од значаја за одређивање пензије. Так када Фонд прикупи све потребне податке, приступа се израчунавању коначног износа пензије.
Изменама и допунама Закона о ПИО, од почетка ове године значајно се изменио начин утврђивања годишњег личног коефицијента за годину у којој осигураник остварује право на пензионисање. Раније је за његово утврђивање морала да се чека наредна година, а он би се утврдио тек по добијању статистичких података о оствареној заради осиуграника, што је практично онемогућавало раније одлучивање о коначном износу пензије. Изменама се годишњи лични коефицијент за годину у којој се остварује право на пензију израчунава тако што се сада остварена зарада доводи у однос с републичким просеком утврђеним на основу статистичких података о просечној заради закључно с месецом који два месеца претходи месецу у којем се утврђује право на пензију.
Практично то значи да се онима који су поднели захтев за пензионисање у новембру ове године лични коефицијент доводи у однос с републичком зарадом за септембар, а онима који ће то учинити у децембру, мера ће бити просечна нето плата у октобру. Изузетак су осигураници који у пензију иду у јануару и фебруару јер се њима обрачунски пресек утврђује на основу републичке просечне зараде за јануар.
Законски рок за доношење решења о правима из пензијског осигурања је до 60 дана, и у више од 90 одсто случајева Фонд доноси решење у том року. Дакако, могуће је и дуже чекање за решење, али само уколико је документација некомплетна и најчешће се дешава због неуплаћених доприноса за ПИО. Поступак се може одужити и уколико послодавац није уредно достављао Фонду пријаве М-4 за раније године, али и због непостојања правне и финансијске документације о радном ангажовању и прибављања доказа о раду ван Србије.
Привремено решење о пензионисању које Фонд издаје пензионерима је заправо нека врста актонтације, одређене на основу постојећих и доступних података. Када се прикупе сви потребни подаци, издаје се коначан износ пензије, који може бити већи, али и мањи, од оног утврђеног аконтацијом, односно привременим решењем. Уколико пензионеру стигне коначно решење по којем му се утврђује пензија мања од износа који је примао на основу привременог решења, он „преплату” мора да врати Фонду. Пензионер се тада може с Фондом договорити о динамици враћања тог новца, а у супротном, Фонд има законско право на обуставу до трећине износа пензије све док се разлика не намири.
Новина од почетка ове године је и то да, уколико нема измена у утврђивању података, односно Фонд не успе да их прикупи у року од три године, привремено решење о пензионисању постаје стално. То Фонд мора да констатује решењем.
Љубинка Малешевић
