Министар је истакао и да је то веома важна категорија ако желимо квалитет у образовању.
- И велика и мала матура стожерна су тачка којом се уводи озбиљност, екстерна оцена и низ других фактора који су добри за ученика. Циљ и главни исход државне матуре је да ученици, родитељи и цело друштво добију много боље обучене младе људе за живот - рекао је Шарчевић. По његовим речима, велика матура помоћи ће и да се утврди квалитет рада наставника, јер мерило неће бити „одлазак неколицине ученика на такмичење, већ постигнуће свих ученика“.
Протеклих дана изнето је јеш неколико детаља о државној или великој матури која се уводи у школској 2020/2021. години. Тако на њој матуранте очекује 40 задатака, од тога ће 10 задатака бити с основног нивоа, 20 са средњег нивоа и 10 с напредног нивоа.
Испит ће трајати четири сата, а број бодова биће различит у односу на ниво задатака. Гимназијалци ће полагати испите из српског језика и књижевности, из математике и из предмета по избору. Матура ће се полагати истог дана у целој Србији, и то у јуну и у августу.
Ове податке изнела је Марија Крнета из Министарства просвете, науке и технолошког развоја, на седници Сената Универзитета у Београду, представљајући пројекат државне матуре која ће бити услов за упис на факултете. Како је овом приликом Крнета још рекла, тестови ће бити засновани на основу општих стандарда постигнућа ученика, а очекује се да основни ниво савлада 80 одсто ђака, средњи око 40 одсто и напредни до 30 одсто.
Ђаци средњих стручних школа полагаће српски језик, математику и стручни испит. Ученици уметничких школа имаће српски језик, наставни предмет и уметнички наставни предмет. Трогодишњи образовни профили полагаће само практични испит. Ученици средњих стручних школа моћи ће да упишу одговарајуће факултете.
Усред ових најава све у академским заједницама све се чешће поставља питање да ли ће факултети вредновати стручни испит са државне матуре или ће тражити додатну проверу знања. Као су пренели београдски медији, представници факултета имају доста недоумица око државне матуре.
- На факултетима где има много кандидата за упис, попут Електротехничког факултета, Факултета организационих наука или Медицинског факултета државна матура, овако како је предвиђена, неће дати добру класификацију бруцоша. Може бити проблема с рангирањем - рекао је на седници Сената проф. др Миодраг Поповић, члан Националног савета за високо образовање и бивши декан ЕТФ.
Помоћник министра за високо образовање Боја Тубић, на седници Конференције универзитета Србије, напоменуо је да су декани појединих државних факултета противе томе да матура буде једини тест знања, односно једини услов за упис будућих бруцоша. Они су исказали бојазан да такав начин провере није поуздан, те да је потребна додатна провера. Тубић је, међутим, рекао се Министарство противи да постоје и матура и пријемни.
- Морамо наћи начин да уредимо проходност према факултетима и да најбољи упишу оно што желе - рекао је Тубић и додао да ће у изради задатака за државну матуру учествовати универзитетски, а не средњошколски професори.
По његовим речима, мора бити јасно утврђено како ће се уписивати деца из гимназија, а како деца из средњих стручних школа.
- Брине и регуларност, јер у поступку одржавања државне матуре има много учесника, нема контроле универзитета, а споран је и део који се односи на то да деца 40 задатака раде четири сата, јер ће то њима тешко пасти - рекао је др Поповић.
Овеоме треба додати и став декана изречен на овој седници Сената који сматрају да државна матура не би смела да буде „експеримент на живо“ и да Министарство просвете и факултете чека велики посао, као би се све дилеме разрешиле.
В. Ц.
