Реч је о назначајнијој и бројчано највећој научној манифестацији посвећеној словенским језицима, књижевностима и културама икад одржаној у Србији, која се организује под високим покровитељством председника Србије и под покровитељством Града Београда.
Председник Међународног комитета слависта и председник Програмског одбора конгреса проф. др Бошко Сувајџић рекао је у интревјуу Тањугу да су програмом предвиђени реферати, округли столови, тематски блокови и посебне теме у оквиру којих ће се разматрати питања фразеологије, лексикографије, лингвистике, књижевности, културе, фолклора.
Посебна пажња ће бити посвећена интеркултуралним и интерлитералних везама, компаративном сагледавању узајмних веза између словенских језика, књижевности и култура, питањима дигитализације знања, микројезика, различитим видовима модернизације знања, као и изучавању словенских језика, књижевности и култура у настави.
Сувајџић каже да им је важно да скрену пажњу на значај дигитализације знања, обједињавања знања у одређене базе података, обједињавања периодичних публикација, часописа, библиографија и да говоре о континуитету славистике.
Конгрес је у значајној мери посвећен лингвисти Александру Белићу, а Међународни славистички центар припремио је трокњижје посвећено Белићу и његовим визионарским идејама, потреби архивирања знања што је посебно значајно, како наглашава Сувајџић, у времену када се све убрзало.
Сувајџић је навео и да су направили референтну листу славистичких публикација од неколико хиљада наслова која се налази у Словенској библиотеци у Прагу као централној библиотеци при Међународном комитету слависта.
Наш акценат је био и на укључивању младих и на истицању што савременијих и актуелнијих тема када је реч о славистици, а једна од њих је на који начин може да постоји славистика данас и да што снажније привучемо земље из региона и приближимо покидане и поремећене односе унутар јужнословенских наука, појаснио је Сувајџић.
Поред Белића, посебне теме Конгреса биће Српски рјечник Вука Стефановића Караџића из 1818. - 200 година од те “књиге над књигама или књиге пред књигама, књиге памтивека, књиге расковника, књиге која је ујединила и сабрала све нити Вукове реформе”, која, као и пратећи програми конгреса, показује потребу сабирања речи у књиге, а књига у одређену библиотеку или виртуелни простор и потребу континуитета.
Учесници Конгреса ће се осврнути и на то како се Први светски рат одразио на славистику.
Председник Организационог одбора Конгреса проф. др Вељко Брборић подсећа да је славистика била моћна научна дисциплина, да је у другој половини 20. века “чинила светску и европску равнотежу, да би након пада Берлинског зида и слабљењем европског истока, изгубила на значају”.
Он је рекао да им је жеља да се на Конгресу размене научна мишљења, да се виде нови погледи и процени шта је задатак славистике у овом свету, да ли да она и даље буде једна хомегена целина, и како ће изгледати сарадња слависта у будућности.
Долази 50 професора из Немачке, 70 из Русије, долазе Французи, Шпанци, стручњаци из Јапана, Јужне Кореје и то је прилика да подвучемо црту и да видимо куда ћемо даље. Ззелимо да славистика има добар пут и добру будућност и да србистика нађе своје место које јој оправдано припада, истакао је Брборић, подсетивши да је пре 200 година, захваљујући српском језику, Вуковом Рјечнику и народној књижевности Србија била културни феникс Европе.
