Међутим, и у том миру и идили постоје људи који су стално на опрезу и ослушкују не би ли разазнали звуке и боје које не припадају гори - чуварска служба „Националног парка Фрушка гора“ која свакодневно покушава да заштити све оно због чега шумовиту краљицу Војводине вреди чувати.
Према речима Мирослава Јаковачког, шефа чуварске службе у НП Фрушка гора, није лако сачувати и одржати све оно што чини Национални парк.
„Последњих година приметно расте проблем крађе дрва, јер једнако расте број оних који заиста немају новца за огрев, али и оних који зарађују на илегалној сечи шуме. Михољско лето свакако овде свима прија, али је истовремено „продужило сезону“ шумокрадицама које покушавају да искористе ово лепо време да исеку још које стабло... Ловокрадице су такође прилично „стандардна“ појава на Фрушкој гори и уз чување језера која су у склопу Националног парка то су три ствари које су у фокусу наших чуварских служби. То је само део наших активности и сматрам да нам је можда и важнија едукација најмлађих коју спроводимо са децом из вртића и школа јер то је будућност заштите животне средине: млади који су едуковани и свесни њеног значаја, а до тога можемо доћи само ако их од најмлађег узраста будемо учили шта је природа и зашто нам је важна“, каже Мирослав Јаковачки.
Удесетостручен број јелена
Осим што на свом послу уживају у природи коју чувају, у Националном парку су поносни и на своје успешне акције, а једна од таквих је свакако била довођење, тачније враћање европског јелена на Фрушку гору. Пре девет година из Мађарске је увезено 30 грла европског јелена, а данас их у ограђеном ловишту има стотинак и још два пута толико их је сада по фрушкогорским шумама и ливадама.
Он је са својим колегама и васпитачицама за децу из вртића у Ердевику током протекле недеље организовао изласке у природу током којих су дечицу кроз приче и игру научили понешто о природи и њеној заштити. Деца су среду боравила у просторијама Чуварске службе у Ердевику где су се упознали са чуварима и њиховим послом, у четвртак су ишли на излет до Римског купатила које се налази недалеко од језера Брује крај Ердевика, да би трећег дана са чуварима Националног парка боравили у чувеном ловишту „Ворово“, познатом између осталог и по томе што су у ограђеном ловишту на 1.500 хектара налази и стотинак муфлона, као и око две стотине јелена лопатара.
„То је најлепши део овог посла, довести децу у природу и са њима разговарати јер ту буде разних питања и закључака и право је задовољство видети да их то занима и да већ сада почињу да граде позитиван однос. Зато је важно да се настави рад са њима и кад крену у школу и касније“, каже Јаковачки.
Еколошка неписменост један је од глобалних проблема и најефикасније решење за подизање еколошке свести је едукација која мора почети већ од 4-5 године. Истраживање француских стручњака је указало да код генерација које током школовања нису имале конкретна предавања о екологији и заштити животне средине, „еколошко освешћивање“ долази много касније него код генерација које су од првог дана у школама учили о значају заштите природе.
„Проблеми са шумокрадицама и ловокрадицама су наравно најкритичнији јер остављају директне и моменталне последице, али један од већих проблема у Националном парку је и бацање смећа, а то ураде људи који овде дођу да уживају и проведу дан у природи и који онда не размишљајући даље заврше тако што сво смеће оставе за собом и на жалост, колико знам, још нико није платио казну за бацање смећа“, каже Јаковачки и додаје да се често организују чишћења у којима учествују и разна удружења и волонтери, али да то није решење докле год ћемо се делити на оне које бацају и оне који чисте.
Нико Перковић
Проблем са црквеним земљиштем
Посебан проблем са чувањем заштићених подручја се појавио након што је фрушкогорским манастирима враћено око 6.000 хектара земљишта којим је до тада управљао Национални парк.
„Земљиште које је враћено цркви је на великом броју локација и сада је подручје Националног парка „исцепкано“ црквеним. Колико сам упознат; они још увек нису формирали службе за чување онако како је предвиђено прописима и таква ситуација ствара и нама проблеме јер смо морали да мењамо планове и прилагођавамо активности, док је са друге стране непостојање праве заштите прилика за шумокрадице и ловокрадице који одлично знају који се део шуме чува, а који не“, каже Мирослав Јаковачки.
