На питање "Колико сте заинтересовани за политицка дешавања?" на скали од 1 до 5 просецан одговор младих који су уцествовали у истраживању је 3,18, преноси "Блиц".
Поредећи претходну годину, за више од осам одсто је порастао број младих који се опредељују за "уопште нисам заинтересован".
У поређењу са претходном годином, већи број младих је одговорио да редовно гласа, а смањио се и број младих за цетири одсто који никад не гласају.
Ове године су питали младе и да ли би, да се избори одржавају у наредну недељу, изашли на изборе. Проценат оних који би изашли на изборе је 38 одсто, док не би изашло 45.
На питање "Како оцењујете ваш утицај на политицке процесе и одлуке?" на скали од 1 до 5 (1 - Уопште немам утицаја; 5 - Имам веома велики утицај на политицке процесе и одлуке) просецан одговор испитаника је 1,54. Да има веома велики утицај на политицке процесе и одлуке, сматра тек 1,2 одсто младих испитаника.
Скоро 20 одсто више младих ове године сматра да нема уопште утицаја на доношење одлука у односу на 2017. годину.
"У питању је тренд који се константно повецава, све је веца незаинтересованост младих за политику. Када анализирамо због цега је то тако, један од разлога треба тражити и у цињеници колико су млади људи укљуцени у процес доношења одлука у нашој држави. Цак 90 одсто њих сматра да нису укљуцени у читав процес и да нису део институција", објашњава за "Блиц" Стефан Ђордевић, генерални секретар КОМС-а.
Он је подсетио на статистику која показује да иако у Србији живи око 1.166.404 младе особе, у актуелном сазиву Народне скупштине седи цетворо посланика младих од 30 година, при чему ниједан министар.
"Ако погледамо политицке странке, институције у којима су на позицијама млади људи, јасно је да та популација није адекватно репрезентована. Такоде, више је него јасно да се политицари не обраћају младима. Они нису укљуцени, од разноразних конкурса, па до забране запошљавања у јавном сектору. Од суштинске је важности укљуцити младе у процес доношења одлука", истице Ђордевић.
