Млади иду напред, не живе у прошлости

Колико младе генерације, рођене током или након ратова деведесетих на просторима некадашње СФРЈ, знају о тим немилим догађајима, на који начин причају о њима, како се информишу, као и на који начин треба да се баве тиме, тема су јучерашње радионице у Новом Саду, одржане у оквиру пројекта „Одговорни према прошлости, одговорни према будућности”.
Europolis
Фото: Еурополис

С идејом да се говори на тему наслеђа ратне прошлости, новосадски Центар за развој демократског друштва „Еурополис” окупио је младе из Војводине и Србије, а они ће се наредне недеље срести и с вршњацима из Хрватске у Вуковару.

- Наш циљ је рашчишћавање рачуна прошлости који трају дуго. У међувремену се саставила нова генерација, те смо дошли на идеју да видимо како млади људи - који немају никакво сећање на рат о коме слушају - гледају на то, из којих разлога сматрају да је важно говорити о томе и на који начин убудуће треба да се баве тим темама - каже координатор пројекта Огњен Гогић. - Први утисак је да су млади окружени тим темама које су живе и присутне, али се до краја не види како се преплићу односи међу људима и народима на овим просторима данас, с општом историјском истином и ширим наративима. Конкретна дешавања на терену деведесетих и данашње политичке реторике су се стопиле, што говори о томе колико су те теме живе кроз политички говор.

Истичући важност оних који доносе одлуке о томе како ће се креирати мишљење и какве ће поруке бити послате младима, Гогић наводи да је око нас таква атмосфера да „од шуме не видимо дрво”, те да млади имају најважнију улогу у свему, односно да треба да пробају сами да разазнају дрво и конкретне ствари од хаоса који је формиран.


Следеће недеље у Вуковару и Овчари

Главно сумирање утисака и ефеката пројекта „Одговорни према прошлости, одговорни према будућности” биће тек након сусрета младих из Србије и Хрватске, што ће се одржати наредног уторка у Вуковару. Том приликом, сви заједно ће посетити Овчару, где ће направити својеврстан експеримент - млади ће износити ставове на исту тему и након што виде то конкретно место страдања.


- Највећа баријера је политички дискурс који постоји у региону, који ствара конфузију чак и око ствари које су доказане, односно реч је о загушујућој атмосфери која најпре долази с политичке сцене - указује координатор пројекта.

Млади који су присуствовали радионици имали су конкретне идеје о томе на који начин се могу превазићи постојећи проблеми, а једна од њих јесте подршка Регионалној комисији за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим тешким повредама људских права почињеним на територији некадашње СФРЈ од 1. јануара 1991. до 31. децембра 2001. године (РЕКОМ). Поименично пописивање жртава ратова, као и утврђивање околности под којима су настрадале, само су неки од циљева тог тела које постоји као иницијатива протеклих десетак година. Управо у циљу разјашњавања свих околности ратова деведесетих, иницијатива за РЕКОМ расписала је позив организацијама које желе да реализују пројекте који би били врста подршке, те је тако и настао пројекат „Активизам цивилног сектора за помирење у региону бивше Југославије – Подршка РЕКОМ-у” који окупља Центар за развој демократског друштва „Еурополис” из Новог Сада, Центар за мир, ненасиље и људска права из Осијека и Центар за подршку и развој цивилног друштва „Делфин” из Пакраца.

- Мислим да млади не живе у прошлости, они прогресивно иду напред - став је младог Марина Пиуковића, председника Младежи демократског савеза Хрвата у Војводини. - Шанса за бољитком постоји, када се разговара у оваквом позитивном и пријатном окружењу, то само може да уроди плодом. Али, да би до тога дошло, особне ставове треба ставити по страни и све гледати објективно, не треба се емотивно везивати. Криваца за данашње стање има у свим редовима.

Л. Радловачки

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести