Недостатак искуства на терену осетиће посебно матуранти, јер су пропустили битан део треће године, током које недељно имају чак десет часова вежби, каже помоћница директора у МШ „7. април” Бранислава Ђурица.
Прошле године се матура први пут полагала у школским кабинетима, додаје саговорница.
Срећом, додаје, као да су предосетили шта нас чека, лане смо уз помоћ Градске управе за образовање купили три савремене симулаторске лутке, на којима ученици могу да мере артеријску тензију, пулс, да поставе катетер, браунилу, трахеостому... Оне, нажалост, нису довољне за 28 одељења општег смера, у којима је по тридесетак ђака.
Бенефит ове новосадске школе зато су високомотивисани професори практичне наставе, који поседују мануелну спретност и искуство у здравству, те знају да науче ђака и када нема за то услова, пратећи редован план и програм, напомиње Бранислава Ђурица.
Покушавамо да са ученицима поновимо градиво и надокнадимо пропуштено из претходне године, с обзиром на то да је настава била онлајн, па нису имали прилике да провежбају у кабинетима одређене медицинске процедуре. Додуше, професори су и током ванредног стања долазили у школу и снимали све медицинско-техничке радње за ђаке. Па и на интернету можете пронаћи хиљаде туторијала, али ако их ученик не понови, а ви га не исправите, то није научено. За разлику од теоретске, настава вежби и настава у блоку одржава се сваког дана у школи, у малим групама, као и иначе, тако да се ту ништа није променило, објашњава саговорница.
Простор школе постао је претесан за свих 1.700 ученика, па су од свечане сале направљена два кабинета за практичну наставу.
Недостатак расположиве квадратуре нам је највећи проблем. Само на општем смеру, 22 групе дневно су биле на неким наставним базама, а не смемо заборавити ни физиотерапеутске техничаре, лаборанте, зубне техничаре, стоматологе, каже.
Како додаје, док се редовна настава завршава у пола пет, вежбе трају од 8 до 20 часова како би сви могли да добију свој термин, али без обзира на продужени рад недостаје им простор.
Срећом, нашу потребу препознао је Град. Претходне две године радили смо на пројекту надоградње и надамо се да ће се то остварити у блиској будућности. Осим поменутих симулаторских лутки, за очигледну наставу недостају нам ињекционе пумпе, механички вентилатори пошто је актуелна прича о респираторима, апарати за инхалацију, монитори... Не морају бити савремени, али је битно да су у функцији, вели Ђурица.
Иначе су ученици МШ „7. април” укључени у све здравствено-васпитне манифестације града Новог Сада, а најпознатији су по Базару здравља, који се одржава 12. маја сваке године, када сви суграђани могу бесплатно измерити параметре као што су крвни притисак, проценат масти, индекс телесне масе и шећер у крви. Високу мотивисаност за своју струку потврђују и добрим резултатима на такмичењима из предмета Здравствена нега и Прва помоћ, али им не измичу ни прва места на књижевним олимпијадама, у јакој конкуренцији гимназијалаца. Иако се још увек не зна да ли ће ове године бити такмичења, вредно се припремају као да ће их бити.
Као и претходне године, и ове би требало да учествујемо у пројекту Еразмус +, и то у конзорцијуму са зајечарском Медицинском школом, која је носилац пројекта „Геријатрија”, и МШ са домом ученика „Сестре Нинковић” у Крагујевцу. Из сваке школе биће изабрано по шест ученика који ће отпутовати на Малту у новембру, уколико се сусрет не одложи за неко сигурније време, напомиње саговорница.
Угледајући се на иностране образовне моделе, школа је направила симулаторе за извођење супкутане апликације лекова, који не само што су скупи него се и не могу набавити на нашем тржишту.
Скројени су од еко-коже и сунђера чија је дебљина трипут већа од дужине игле како ученик не би могао да се повреди, а намештају се тако што се чичак траком залепе на надлактицу, где се и иначе аплицирају, рецимо, вакцине и инсулин. Коштали су нас 650 динара по комаду, док код добављача стају 100 евра, додаје Ђурица.
Јесенас је таква прилика пружена ученици трећег разреда Тијани Топаловић са смера Медицинска сестра техничар, која је у оквиру пројекта „Повежи се, научи, примени за боље здравље” могла из прве руке видети како изгледа рад на наставној бази, али не и упоредити га са својим окружењем с обзиром на новонасталу ситуацију.
Не бих никад могла да претпоставим да ће се за време мог школовања десити глобална пандемија, али захвална сам што могу да учим из тога, признаје Тијана.
С друге стране, наставља, мисли да су свакако ускраћени јер нису добили прилику да виде како се заиста ради на одељењу, да успоставе однос с пацијентима.
Другачије је кад вежбамо са својим вршњацима зато што се већ знамо, па нема непредвидљивих ситуација, поручује наша саговорница.
С. Милачић
