На границама Срема, Баната и Бачке нема задржавања

Након првих прилично катастрофичних најава о постпандемијским стриктним правилима путовања, сада је већ видљиво да већина држава (нарочито оне које доста зависе од туризма) попушта мере и да ће се вероватно већ током овог лета нормализовати преласци граница и без додатне медицинске документације.
ф
Фото: Dnevnik.rs

Међутим, без обзира на то што ће најпопуларније дестинације бити доступне, “остаје на снази” и она препорука још из времена короне да се ове године летује у Србији, ако не због подршке домаћем туризму, онда макар због тога да се мало боље упозна сопствена држава. 

Као лист који је понајвише окренут становништву Војводине, “Дневник” ће кроз серијал текстова представити нека места Срема, Баната и Бачке за која сматрамо да могу бити интересантна за излете, викенде или комплетан годишњи одмор.

Фрушка гора је наравно централно место војвођанског туризма, а “Дневник” је пре две године објавио серију од петнаестак текстова о фрушкогорским језерима од којих свако има по неку своју особеност и још много разлога за посету. Манастири које “крије” ова војвођанска планина и друге њене лепоте биће представљени у наредним недељама када ће наши репортери још једном обићи Национални парк, али и места која чувају историјско и културно наслеђе овог краја.

Као лист који је понајвише окренут становништву Војводине, “Дневник” ће кроз серијал текстова представити нека места Срема, Баната и Бачке за која сматрамо да могу бити интересантна за излете, викенде или комплетан годишњи одмор

За оне који хоће мало да истражују, и војвођанска равница има шта да понуди. Њу пресецају две велике реке Дунав и Тиса које дуж својих обала крију права царства природе. Бачко Подунавље од скора је под посебном заштитом као део велике биосфере коју је прогласио УНЕСКО, док су рецимо “Ритови доњег Потисја” један од последњих резервата природе које је прогласила наша држава. Поред ова два подручја која смо навели, а о којима је “Дневник” такође већ писао, било које место које се ослања на Дунав или Тису кроз Војводину сигурно има довољно привлачности да се проведе бар који дан…

Дворци, каштели, познате грађевине, споменици, разбацани су свуда по равници и наши репортери су их током претходних година већ посећивали…

Фото: Dnevnik.rs

За оне који имају мало другачији однос према природи, сусрет уживо са најстаријим живим бићем у Војводини, вероватно би било интересантно искуство, а чека их на Црпној станици Кумане где је настањен храст лужњак стар око 320 година, који је прошле године “ексклузивно говорио” за наш лист. Одлазак на места где расту најређе биљке или живе неке тајновите животиње чији се трагови уз мало среће и доста стрпљења могу пронаћи, такође су активности које могу да испуне човека иоле окренутог природи и од годишњег одмора направе праву природњачку авантуру.

Упознавање Војводине може да почне и обиласком “најствари” - најдуже војвођанске аутохтоне реке – Криваје (107 км), највишег места (Гудурички врх 641 м), најдубље реке и језера, па да се настави са најљућим куленом, најјачом ракијом, најслађим трешњама итд,  где се већ мора обићи више локација…    

Војводина није ни велика ни мала, па би један од летњих “изазова” могао да буде обилазак најјужније, најсеверније, најисточније и најзападније тачке.

Доста тога о овим местима су наши читаоци већ видели у “Дневнику”, а сваке наредне недеље ћемо представити нешто из те војвођанске разноврсности…  

Нико Перковић

 

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести