Од тегоба летњих поленских алергија пате у највећој мери деца и радно способно становништво, мада је и све више старијих особа којима време високих концентрација полена амброзије ствара здравствене проблеме.
Лабараторија за палинологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду бави се проучавањем полена још од 1989. године и поседује највећу збирку рецентног полена у Србији. Тренутно спроводи праћење аерополена у Новом Саду и шест градова у Војводини: Сомбор, Врбас, Сремска Митровица, Зрењанин, Кикинда и Кањижа.
Како за “Дневник” објашњава Предраг Радишић, шеф Лабараторије за палинологију ПМФ-а, који је и научни сарадник овог новосадског факултета и запослен у Институту “Биосенс”, концентрација полена амброзије је тренутно на врло високом нивоу, што је и очекивано с обзиром да је крај августа време када су њене концентрације и највеће.
- Очекујемо да до 30. августа у целој Војводини буду максималне концентрације полена амброзије, јер је сада период када су стабилне временске прилике и када су високе температуре. У јутарњим часовима те концентрације знају бити веома високе, како у Новом Саду тако и у другим деловима Војводине. Наша Лабараторија прати поред Новог Сада шест градова у Војводини и сви они тренутно имају високе концентрације полена амброзије, а те критичне вредности су обележене на алергијском семафору, који се налази на нашем сајту, црвеном бојом – објашњава Радишић.
Наш саговорник напомиње да количина полена амброзије варира. По његовим речима неке вредности које су просечне за Војводину су отприлике на подручју око Сомбора и Врбаса, док су нешто ниже у Новом Саду и Сремској Митровици, а најниже у Банату, односно Зрењанину, Кикинди и Кањижи.
- Без обзира на такву формулацију у сваком случају је реч о високим концентацијама полена амброзије и све осетљиве особе имају алергијску реакцију. Можда ће велике концентрације полена амброзије бити и првих неколико дана септембра. Наиме, појединих година максималне вредности смо регистровали и првих дана септембра. После тога обично наступи кишни период када се прекида и смањује количина полена у ваздуху. Веће захлађење које дуже траје и веће количине падавина доводе до значајнијег смањења концентрације полена амброзије. Но, уколико ни почетком септембра не дође до захлађења и киша, онда се ниво високих и повишених концентрација полена амброзије задржи и до 15.септембра – каже Радишић.
На питање да ли је мања концентрација полена амброзије у Банату у односу на Бачку, последица сталних ветрова који дувају банатском равницом, наш саговорник одговара да то јесте један од битних фактора, али није једини.
Како је управо на алергијском семафору црвена боја која означава високу концентрацију полена амброзије, а време је када се грађани враћају са годишњих одмора, препорука је свима који већ имају симптоме алергије и који их препознају да што пре оду код лекара и буду под његовом контролом која подразумева редовну терапцију. Неопходно је да се прилагоде тренутним високим концентрацијама уколико долазе из региона у којима је она била нижа.
- Постоји облак полена амброзије који засићује атмосферу и ветрови могу изазвати померање или наношење веће конентрације у неким регионима. Међутим, сама концентрација полена амброзије зависи и од величине популације саме биљка амброзије на неким локалитетима. Дакле, зависи пре свега колико је велик извор амброзије. Сматра се да се ипак највећа количина саме амброзије налази у Бачкој, јер су у њој услови повољнији за развој ове коровске биљке. Свакако да ветрови могу изазвати појаву разлика у концентрацији полена, али то није нешто што се са сигурношћу може тврдити јер се и они мењају, као што су и саме концентрације полена променљиве у различитим временским периодима – истиче Радишић.
Грађани често истичу да редовно шишање траве смањује концентрацију полена амброзије али то, тврди Радишић, није тако. Подсећа да је амброзија коровска биљка која расте углавном на проблематичним и недоступним местима и онима које људи мање користе.
- Амброзија као коровска биљка често расте на и око пруга, у шумарцима, на насипима, сметлиштима, запуштеним грађевинама, шумским путевима и самим путевима, ободима њива са којих тек треба да се скине нека летина. Могу да се појављују на њивама на којима нису примењене агротехничке мере. Све то указује да је сву амброзију тешко уклонити. Свакако да редовно одржавање зелених површина, како у граду тако и у околини, било да су оне у надлежности комуналних предузећа или железнице, путева, приватног власништва, пољопривредних газдинстава, може довести до смањења концентрације полена амброзије. Сви би морали да примене све мере да се максимално уредно одржавају зелене површине , јер то јесте начин да се смањи концентрација полена амброзије – закључује Радишић.
Љ. Малешевић
