Наиме, странка и други учесник у судском поступку имају право притужбе председнику суда када сматрају да се поступак одуговлачи, да је неправилан или да постоји било какав недозвољен утицај на његов исход.
Према подацима Апелационог суда у Београду, у кривичној материји бележи се мали број притужби, док је највећи број основаних притужби утврђен је у грађанској материји, што је пре свега последица констатно прилива великог броја нових предмета у тој материји.
Немали број тих предмета је хитан за одлучивање по закону, а чињеница да се ови предмети прекоредно решавају свакако је утицала и да број нерешених "старих" предмета буде већи, указују из Апелационог суда.
Странке притужбе не могу подносити због начина управљања поступком или правног става који је заузео поступајући судија или веће у својој одлуци, јер је за то законом предвиђено разматрање надлежног другостепеног суда по евентуално уложеном правном леку.
Када је реч о поступању Апелационог суда по притужбама, он је остварио значајне резултате у претварању притужбе у делотворно правно средство, што је, како подсећа тај суд, била једна од честих замерки на рад судова у Србији.
Наиме, Апелациони суд је након доношења измена и допуна Судског пословника из 2016. године извршио попис свих предмета које прати од оснивања суда - као основане по дужини трајања поступка и у континуитету је бележио све предмете који се правноснажно окончају или на други начин реше пред судом.
На крају 2018. анализиран је тај извештај и утврђено је да је у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2018. окончано 50,46 одсто тих предмета које прати Управе Апелационог суда.
Овако висок проценат решених предмета, како сматра Апелациони суд, указује да је промењен однос и самих судија према притужби као правном средству, јер су показале већи степен опрезности у управљању у оним поступцима где управа суда посебно надзире њихов рад.
Напомиње се да тај успех у поступању по поднетим притужбама Управа Апелационог суда није постигла сама, већ заједно с управама свих нижестепених судова који су томе дали значајан допринос.
Сходно закону, притужба се може поднети председнику суда на чији рад странка има примедбе и председницима свих виших судова под које потпада тај суд, али и председнику Високог савета судства и министру правде.
То значи да, ако се притужба односи на рад основног суда, поред председнику тог суда притужба се може поднети и председнику вишег и апелационог суда под које потпада тај основни суд, као и председнику Врховног касационог суда.
У пракси, најчешћи разлог због којег странке подносе притужбу председнику суда је дуго трајање поступка. Странка која сматра да јој је повређено право на суђење у разумном року има могућност да се притужбом обрати председнику суда који је дужан да, уколико утврди основаност притужбе, предузме мере на које је овлашћен законом за убрзање поступка у тој правној ствари.
У складу с упутствима Апелационог суда у Београду сви судови који потпадају под надлежност овог суда имају обавезу да, када утврде основаност притужбе на дуго трајање поступка, прате поступање у том предмету све до његовог правноснажног окончања и по потреби предузимају мере за убрзање поступка.
На тај начин се избегава обраћање странака Уставном суду Србије, као и Европском суду за људска права, наводи се у саопштењу Апелационог суда.
Такође, по упутствима тог суда сви нижестепени судови морају да прате до правноснажног окончања поступка и предмете у којима су Уставни суд Србије или Европски суд за људска права утврдили повреду права на суђење у разумном року.
Највећи број притужби на рад Апелационог суда у Београду по структури је доста сложен и захтева велику припрему пре изношења на седницу већа, као и у току израде писаног отправка одлуке, наводи се у саопштењу тог суда.
У току 2018. године Апелационом суду у Београду је поднето укупно 489 притужби, од тога 365 притужби је поднето на рад тог суда, 51 на рад виших судова, а 73 на рад основних судова који потпадају под његову јурисдикцију.
Код захтева за заштиту права на суђење у разумном року као основане притужбе на рад судија Апелационог суда су третиране оне где је прекорачен уобичајен рок решавања тих предмета у овом суду.
Код осталих судова основаност притужбе цењена је на основу извештаја суда на чији рад се притужба односи, а у односу на уобичајене рокове заказивања рочишта и главних претреса у том суду, на програме решавања старих предмета у том суду, као и на друге околности које су од значаја за оцену основаности притужбе у конкретном случају, наводи се у саопштењу.
Такође, као основане притужбе третиране су и оне које се односе на предмете који су по закону хитни, а у којима одлука по жалби није донета у примереном року.
При томе, како је указано, посебно је вођено рачуна о томе да ли је притужба основана само на рад суда или и на рад конкретног судије који у време подношења притужбе задужује предмет.
