У ЦЕРН- у физичари, заједно са бројнијим инжењерима, истражују темељну структуру космоса, користећи највећи научни комплекс на свету - инсталацију за изучавање основних састојака материје - елементарних честица. Те честице, у 27 километара дугачком кружном тунелу - Великом хадронском сударачу - убрзавају се до брзине блиске светлости и у одређеним тачкама сударају. Тај поступак оставља трагове о томе како честице при колизији делују једне на друге. Последице судара прати и бележе специјални детектори, а подаци се обрађују и анализирају уз помоћ огромних система рачунара. Оно што се дешава у ЦЕРН-у омогућава поглед у темељне законе природе. Осим тога, важно је знати да истраживања у ЦЕРН-у имају и имаће значај и утицај на разне области овоземаљског, свакодневног живота.
Чувени ЦЕРН-ов научно-истраживачки комплекс налази се у Швајцарској, у предграђу Женеве и сасвим сигурно представља једно од најпожељнијих места научно-истраживачких ходочашћа. То је утемељено у чињеници да ова институција не само декларативно, него и практично, реализује политику укључивања веома јој потребне светске научне заједнице у рад, уз транспарентност и отвореност - основне принципе у деловању за опште добро. Дакле, не само научницима престижних репутација, већ и свима који се баве науком и технологијама, а заинтересованима за ова истраживања, врата ЦЕРН-а су отворена.
ЦЕРН није само центар за нуклеарна истраживања. Данас има и шире значење и облике деловања, који укључују и едукацију, пренос знања и искустава на млађе генерације. Истраживања јесу и даље централна ствар којом се ова институција бави, и то истраживања не само нуклеуса - језгра атома, већ и свега осталог, још мањег. Тако се данас много дубље продире у структуру материје него што је то било могуће пре 50 година. Акроним ЦЕРН данас значи и, Е - едукација, Р- рисрч-истраживање и Н, за нове технологије које произилазе из истраживања ЦЕРН-а, каже магистар и тренутно докторанд физике Драгана Родић, такође професорица овог предмета у новосадској Гимназији „Лаза Костић“ и Средњој грађевинској школи у Новом Саду.
Лабораторија ЦЕРН основана је 1954. и налази се у близини Женеве на швајцарско-француској граници. Основана је као први заједнички европски подухват. Данас има 22 државе чланице. Међу 12 земаља које су ЦЕРН основале била је и Југославија.
На оснивачком документу стоји потпис нашег чувеног физичара и хемичара, академика Павла Савића.
Она је с још дванаесторо њених колега из основних и средњих школа из Србије, на основу конкурса Министарства просвете, науке и тенолошког развоја, недавно била у ЦЕРН-у на шестодневном програму едукације. Похађали су програм едукације чији се део састојао из предавања о ЦЕРН-у, о историјату, раду, о томе која се ту истраживања обављају, о пројектима, док се други део се састојао из радионица.
Прошли смо кроз кратак курс веома корисних вежби које би се могле одржавати у нашој редовној настави, помоћу којих, на једноставан, лак и брз начин можемо да покажемо деци да се честице налазе свуда око нас, да их можемо детектовати и у нашој учионици. То бисмо могли да направимо и у нашим школским условима, и то не би трабало да је скупо. Један део програма, у који смо такође упућени, бави се експериенталном обрадом података које користе истраживачи у ЦЕРН-у. Такав програм би могао да буде доступан и ђацима у нашим учионицама. На њему би се могло радити онлајн, а резулате који добијемо могли бисмо да упоређујемо с резултатима ученика из разних делова света, каже Драгана Родић и истиче да за то има подршку директора Гимназији „Лаза Костић” Вукашина Лазовића директора Грађевинске школе др Станка Матића.
По њеним речима, идеја је да се прво наставници обуче, након чега би стечено знање и информације преносили колегама, а ови својим ђацима. Циљ је и да се с оним чиме се ЦЕРН бави упозна и шира јавност.
Најважније је да децу заинтересујемо за физику, за њене савремене токове, да би се она и касније њоме бавила, као и неким новим технологијама. Веома је занимљиво да велики број запослених у ЦЕРН-у нису физичари, већ су ту и бројни електро- и машински инжењери, стручнајци за разне области нових технологија. Има ту и неких сасвим нових занимања, као и економиста и правника, објашњава Драгана Родић.
Како додаје, осим преноса овог знања и искуства на наше ученике, задатак наставника је и покретење пројектне наставе и, кроз њу, код младих, стварање културе предузетништва.
Наш задатак је да их упутимо у то како да користе знања из различитих предмета у једном пројекту који се бави неким реалним проблемом, и то кроз тимски рад и развијање тимских способности, каже Драгана Родић.
Током наше посете, у ЦЕРН-у боравила је и делегација Србије, на челу с премијерком Аном Брнабић и министром просвете Младеном Шарчевићем, тако да смо могли да им изложимо неке од наших актуелних проблема, и представимо потребе који се тичу наставе и имплементације свега што смо чули и научили у ЦЕРН-у. У Женеви је потписан меморандум по којем ми из Србије стичемо прилку да учествујемо у оваким обукама и да користимо ЦЕРН-ове програме, да тамо шаљемо наше студенте, докторанде и постдокторанде. Неки од њих заправо већ и бораве у ЦЕРН-у. Србија је, иначе, придружена чланица ЦЕРН-а од 2012, а у наредном периоду, када постане чланица, отвориће нам се још веће могућности, каже Драгана Родић.
У свету, додаје наша саговорница, постоје летње школе, кампови за студенте, што би управо и ми требало да спроведемо у нашим школама: развијање предузетништва у склопу примене нових технологија, везаних и за физику елементарних честица.
Група ових наставника имала је прилику да чује предавање Ђованија Анелија, једног од високих руководећих и научних личности ЦЕРН-а, посвећено новим технологијама и њиховој примени у медицини, индустрији, технологији, култури, едукацији, и другим сегментима живота.
Истраживања у ЦЕРН-у имају значај и примену у прављењу медицинских изотопа, као и за савремену 3Д медицинску дијагностику. Помоћу протонских снопова, што је револуционарана ствар која тек треба да се развије, у дијагностици ће се добијати много прецизнија слика него што то садашње методе и технологије омогућавају. Сударом протона и антипротона добијаће се много прецизнија слика патолошких промена, што је веома важно у откривању раних стадијума канцера. Истраживања ће допринети и технологији израде ЛЦД панела, интегрисаних кола... Рецимо, помоћу снопа протона који прође кроз попречни пресек слике, моћи ће да се види где недостаје боја и у којој мери, и тако се усаврши и олакша посао конзерватора, каже Драгана Родић.
В. Црњански
