Реч је породицама које су услед ратних дејстава деведесетих година прошлог века избегле у Србију и које после 25 година имају прилику да се уселе у своје станове и започну нову етапу живота.
Дакле, 25 година по избегличким камповима, 25 година потуцања од једног до другог подстанарског стана, 25 година од када су без огњишта, имања, живота...
Они су и поред тога што су се четврт века мучили, срећни и захвални што напокон имају своја четири зида.
Ово јесте већ стара вест, али има један разлог због које је понављам. Тај разлог је Митар. Питаћете се ко је тај Митар. Не знам!
Наиме, човек који се представио као „Митар“ на „Дневником“ порталу оставио је коментар испод ове вести. Цитирам: „Ј... вас воз који вас донео“. (Коментар, наравно, није објављен).
Војводина је позната као толерантна средина, али неретко можемо чути овакве опаске на рачун избеглица из Хрватске и БиХ. Ове људе боле овакве речи, посебно када се зна каква је атмосфера према Србима повратницима у Хрватској у последње време.
Подсетимо само на Србе претучене у Уздољу и Ђеврскама код Книна, оног Србина којег су напали само зато што је припадник другог народа код Ријеке, напада на Србе у Вишкову...
Они нису добродошли ни тамо, а ни овде, ако је судити по ставу Митра и његових истомишљеника, ако их, не дај боже, има.
Дакле, Митре, људски је показати емпатију према онима који су остали без свега, који нису желели да им се деси оно што се десило, који су били приморани да напусте своје куће и траже бољи и безбеднији живот за своје породице на свим странама света, па и у Темерину.
На крају, подсећам на речи једног паметног човека:
- Будимо људи, Митре.
С. В. Поповић
