Изузетно су јаки притисци, произвођачких и трговачких лобија, да не можете да верујете, јер неке компаније имају већи буџет од буџета тих земаља, па и Србије, рекао је председник НОПС-а Горан Паповић коментаришући најновије критике Словачке упућене ЕУ због дискриминације потрошача и одбијања компанија да престану да деле купце на „западни и источни блок“.
Словачка, које током председавања ЕУ покренула иницијативу да се реши питање „продаје шкарта у бившим комунистичким земљама, пре неколико дана је дала ултиматум ЕУ: Или решите проблем различитог квалитета хране за тржишта старе и нове Европе или следи протеривање свих намирница са Запада и словачких ресторана“.
Подсећа да је ЕК пре две године донела одлуку да ће затражити од произвођача да нема дискриминације потрошача по било ком основу, али је то, како каже, остало "мртво слово на папиру".
Ми купујемо производе који су за треће земље, односно за друге чланице ЕУ, наводи Паповић, а на питање шта могу потрошачи да ураде осим да бојкотују одређене производе, указује на важност доношења одговарајућег правилника о квалитету.
Можемо да се боримо квалитетом, није политика министарства да каже купујте домаће, али ми и и Привредна комора Србије се залажемо за то, рекао је Паповић.
НОПС је још 2011. године урадио анализу и указивао на различитост квалитета производа који долазе у Србију.
Оно што је за нас било изненађујуће је то да су многе компаније „осуле дрвље и камење“ на нас, чак су нам и претили преко адвокатских канцеларија, јер им нарушавамо углед, рекао је Паповић.
Он тврди да Србија нема техничких могућности, односно лабораторије да одређене производе на такав начин преконтролише, док се у надлежним министарствима за анализу и контролу квалитета издваја најмање средстава.
За потрошаче и Националну организацију потрошача је важно да се изборимо за праве и примерене правилнике о квалитету одређених производа, јер су многи правилници о квалитету производа у Србији излобирани давних година, навео је он.
Очекује да ЕК донесе неку од одлука која која би могла да се примени и реши тај проблем.
Многа истраживања указују да су исти производи на тржишту западне и источне Европе неретко различитог квалитета.
Испитивања квалитета производа потврђују да велики произвођачи прехрамбене и друге робе заиста под истим именом и у истој амбалажи на различитим тржиштима продају другачије производе.
На пример, Агенција за безбедност хране Мађарске је објавила да су од 96 тестираних производа, 24 артикла „мађарске верзије“ била лошијег квалитета од истих у Аустрији, па се тако у истим рибљим штапићима у Италији и Аустрији нашао лосос, а у Мађарској ослић.
Такође, у слаткишима у региону примећена је редукована количина какаа.
Слична истраживања су спроведена и у другим земљама, а у Словачкој је утврђено да је чак половина прехрамбених производа лошијег квалитета, него на тржишту западне Европе.
У Бугарској се испоставило на основу упоређивања цена и квалитета 30 врста хране купљене у тој земљи и Аустрији и Немачкој да је 16 врста хране знатно скупље, а највећу разлику у ценама забележиле су две врсте хране за децу.
Бугари су најавили да ће се од 2018, када буду преузели председавање Европским саветом позабавити тим проблемом и очекују помоћ чланица Вишеградске групе, којима су се у овој иницијативи у фебруару 2017. придружиле и Мађарска и Словачка.
Те земље су позвале ЕК да усвоји закон који би обавезивао произвођаче хране и напитака да уједначе квалитет својих производа на свим тржиштима.
