На другом месту је Медицински факултет са 179,27 посто потенцијалних бруцоша, а за њим каскају Факултет техничких наука са 109,75 и Филозофски са 104,91 посто, где као најтраженији одскачу смерови рачунарство и аутоматика (424), софтверско инжењерство и информационе технологије (404), психологија (373), те енглески језик и књижевност (151).
Интегрисане студије дају донекле измењену слику, мада и ту води медицина са 202,67 посто кандидата, и то највише на општем смеру – 514 и стоматологији – 163, а за њом много не заостаје ни Пољопривредни факултет, где је 171,67 процената заинтересованих ђака за ветеринарску медицину.
Где ће започети своје студентске дане, будући академци знаће до 27. септембра.
Када се направи пресек свих високообразованих установа у Новом Саду, највише је пријављених кандидата на општем смеру права (317), туризму – модули: туризам, хотелијерство, гастрономија, ловни туризам (241), програму за дипломираног професора физичког васпитања и спорта 197, глуми на српском језику (143), фитомедицини (122), финансијама, банкарству и осигурању (114), биотехнологији (80), информационим технологијама Техничког факултета „Михајло Пупин” (74), грађевинарству (36) и смеру за дипломираног учитеља (32).
У запећку су ове године завршили многи студијски програми, међу којима су хортикултура и библиотекарство са по три будућа академца, а без кандидата смерови техничка механика и дизајн у техници, двопредметна настава природних наука, математика и информатика, српска филологија у контакту са словачком/мађарском филологијом, те русински језик и књижевност. Са неславном титулом најмање популарних испливале су интегрисане студије Природно-математичког факултета, где је тек 11,88 одсто ђака полагало пријемни испит, и основне струковне студије Факултета спорта и физичког васпитања, који је испунио само 12 одсто уписне квоте.
С. Милачић