То је болест која је и у скривеној фази веома активна и прави велика неуролошка оштећења, те је јако важно да се уз рано препознавање и рано увођење ефикасне терапије ток болести модификује. На овај начин МС може да се држи под контролом, а пацијенти уз ефикасну терапију могу да нормално обављају свакодневне активности, за разлику од пацијената који с терапијом „касне“ и које болест води у инвалидитет.
Како се чуло, у Србији постоји велика потреба за савременим и ефикаснијим лечењем мултипле склерозе, од које, по проценама, болује око 7.000 људи. До данас, лекови доступни у Србији били су ограничено успешни у контроли болести и успоравању њене прогресије, а осим тога, већина оболелих нема приступ адекватној терапији, и поред огромних напора РФЗО. Иновативне терапије које се примењују у раној фази болести мењају њен ток, за разлику од терапија које се примењују у Србији тренутно, а које утичу само на симптоме.
МС је велики терет за друштво, како социјално, тако и економски. Како је закључено, повећање доступности иновативних лекова за МС позитивно ће се одразити на напредак у лечењу, квалитет живота пацијената и њихових породица, као и на смањење високих индиректних трошкова државе, ако сезна да је само 15 одсто оболелих у потпуности радно активно.
- Познатао је да је МС болест која се јавља у двадестим и тридесетим годинама живота и да временом доводи до знатне физичке и психичке онеспособљености. То су млади људи у најбољим годинама живота, којима се може помоћи светским и лековима и могућностима које овде имамо - рекла је др Весна Сукњаја с Клинике за неурологију Клинчког центра Војводине, Одељења за мултиплу склерозу.
- То је мултифакторијална болест која зависи од генетских чинилаца - свако од својих родитеља и рођака наслеђује имуни систем. И фактори средине утичу на инциденцу појаве болести, а ми јесмо земља с великом ициденцом.
Кључни моменат дијагностике пре свега је, да када млада особа препозна тегобу, а то су најчешће трњења, сметње вида, слабости руке или ноге, јави свом лекару. Сада то време од појаве тегоба до обраћања лекару траје предуго, јер млади из незнања или страха избегавају да се јаве лекару. Други моменат је да их лекар упути неурологу који има алат да дијагностикује болест. И ту такође настаје временска рупа – млади људи не шаљу се неурологу. Трећи проблем је губитак конекције у оквиру наших могућности, у времену које нам треба да бисмо поставили дијагнозу, за коју је потребна магнетна резонанаца, као и неке лабораторијске анализе које трају...
- У подели на земље које имају јако високе здравствене стандарде, оне који имају задовољавајуће и оне које имају јако ниске, ми смо негде у средини. У нашем здравственом систему имамо велику доступност неуролога, прегледи се могу заказати у року од 10 дана до две недеље, што је значајно. Такође, за дијагностику имамо значајне капацитете, тако да и дијагностички протокол можемо да убрзамо. Код нас је проблем та четврта конекција, а то је доступност лекова. Када добијемо лекове, с нашом инфраструктуром моћи ћемо да подржимо све то. Оваква едукација служи да, када нам стигну лекови, можемо правлно да их искористимо – објаснила је др Весна Сукњаја
По речима управника Клинке за неурологију Клиничког центра Војводине др Жељка Живановића, спона између неуролога и радиолога незаобилазна је у лечењу не само мултипле склерозе, него и других неуролошких болести.
- Када се ради о постављању дијагнозе, на територији Војводине имамо оптималне услове. Оптимално време за постављање дијагнозе у односу на прве симптоме МС, уз све предуслове које имамо, јесте око два месеца. Некада је за већину неуролошких болести важило да нема разлога за журбу, јер нема адекватне терапије. Међутим, данас живимо у времену када постоји ефикасна терапија и за лечење, односно модификовање тока МС. Надамо се да те терапије куцају и на наша врата. Лекови су регистровани и сада јер потребно да се стекну још неки предуслови који нису само до лекара него је то и не неким вишим нивоима који треба да омогуће да терапија постане и шире доступна за наше пацијенте – рекао је управник Клинке за неурологију Клиничког центра Војводине др Жељко Живановић.
В. Црњански
