На питање на који је начин фирма из нашег комшилука успела да се пробије на захтевно светско тржиште видео игара, Урош Сикимић, представник бизнис девелопмента фирме “3Lateral” одговара да је од првобитне идеје до компаније са 75 запослених било потребно време, утрошено на развој идеја.
„Стране фирме цене квалитет нашег тима, начина на који испоручујемо услуге и све више препознају предности наших технологија. За производе или услуге које су јединствене и ослањају се на специфичну експертизу и технологије, тада нема географских ограничења“, каже Урош Сикимић.
Оно чиме је новосадска компанија задивила ИТ свет на конференцији у Сан Франциску је вишенаменска могућност прављења 4Д дигиталног отиска лица. Како истиче наш саговорник, у питању је нови приступ у креирању биокинетичких модела лица (такозваних ригова), где се, уместо 3Д скенирања изолованих (статичних) мишићних контракција које се скенирају и процесуирају, сада скенирају 3Д форме лица у покрету (динамичких, кроз време).
„На тај начин компресујемо и изолујемо све нелинеарне међуконтракције (на пример, из неутралног израза у осмех), специфичне за скенираног субјекта“, каже Урош Сикимић: „Тако наши алгоритми омогућавају да се врло прецизан модел, који дефинише гестикулацију лица, артикулише у дигиталној форми. Дакле, четврта димензија је време, а 4Д технологија се заснива на прикупљању 3Д података у времену.“
Како је истакао Сикимић, 4Д технологија омогућава изоловање детаљних контрола (фацијалне анимације) које, поред реалног карактера (човека), могу да се мапирају и на фиктивни карактер. Компанија “3Латерал” у ту сврху створила је митско биће у ванземаљској форми које је назвала Озирис Блек. Њему је живот удахнуо британски глумац Енди Сиркис, нама познат по улози Голума у трилогији “Господар прстенова”.
„ГДЦ конференција указује на то да цела индустрија тежи да се омогући дигитализација реалног света, с толиким нивоом прецизности да може синтетички свет да се поистовети с реалним. Ту је посебно битно да се, човек и лице највише, представе анатомски валидно, јер је људска перцепција врло осетљива управо на неправилности и аномалије које доводе до одступања од хиперреалистичних модела и представа дигиталног лица“, каже Сикимић.
„На конференцији смо приказали још један демо, где су у реалном времену глума и покрети праве глумице мапирани на дигиталног аватара у људској форми. Публика је могла да поставља питања дигиталном аватару, да комуницира с њим, и то се показало као још један заиста успешан пројекат. Пројекат се звао Сирене и демонстрирали смо га у сарадњи с нашим партнерима из компанија Епиц Гамес, Цубиц Мотион, Вицон и Тенцент“, каже Урош Сикимић.
Према речима уроша Сикимића, технологија је на свега корак од савршеног холограмског приказа.
„Форма холограмског приказа већ постоји у разним ВР и АР апликацијама. Заправо, дигитални двојник нашег Ендија Серкиса или Озирис Блека може такође да се поставе у ВР или АР окружење, тако да је индустрија врло близу уверљивим холографским приказима. Незахвално је коментарисати колико смо заправо близу, али можемо рећи да је то свега пар година испред нас“, вели Урош.
Додаје да оно што креирају није само програм или софтвер, већ комплетна технологија.
„На дему с Ендијем Серкисом радили смо пет недеља. То је свеобухватни процес, који укључује прикупљање података, процесуирање и компресовање, па све до артикулације и поставке дигиталног окружења за реалистичан приказ. Ми смо заправо тек почетком фебруара скенирали Ендија у нашем студију у Новом Саду, и то уз помоћ нове генерације фацијалног скенера који је развио „3Латерал“ тим. Овај скенер је јединствен по томе што може да снима велике количине 3Д података у времену (60 скенова у секунди), и то готово без икаквог шума који деградира квалитет података“, истиче наш саговорник.
Примена ове технологије је широка, почевши од тога што омогућава да се тренутан физички изглед људи чува у дигиталној форми. На тај начин можемо, рецимо, да рекреирамо исти визуелни идентитет човека након 20 или 50 година и да снимимо нови филм након тих 20 или 50 година, где дигитализован глумац „није остарио“. Са друге стране, како каже Сикимић, поред дигитализације самог глумца, та технологија омогућава да врло прецизно дигитализујемо мишићне контракције ангажоване у току неког перформанса, које касније могу да „возе“ глуму на неком другом дигиталном карактеру.
„Рецимо да желиш да се емоције и експресије из глуме неког познатог глумца у потпуности репродукују на твом карактеру који је зомби, ванземаљац или неки други човек – и то је могуће! Захваљујући томе могуће је дигитално опонашање невербалне комуникације која чини преко 50 одсто информација које човек заправо тумачи у комуникацији с људима“, каже Урош.
Овај програм има могућности за широку употребу јер је врло прилагодљив.
„Сем кинематографије, будућност видимо и у бројним другим областима, где експанзија тек почиње. У медицини може имати високу примену, као и у већини услужних делатности. Замислите да имате дигиталну стјуардесу у авиону која помаже правој стјуардеси или дигиталног службеника у банци... Или, да уместо фотографије можете да пошаљете дигитални 3Д објекат целог тела и лица до најситнијих детаља!“, каже Сикимић.
Наводи да је примена у едукацији врло интересантна.
„Уместо да идете на предавања познатих професора, можете да их слушате код куће и да постављате питања на која одговара дигитални двојник професора, „вожен“ његовим моделом вештачке интелигенције. Већ виђамо ране пројекте који истражују ову примену и врло брзо се развија даље, а наша решења томе и помажу“, закључује Сикимић.
Ивана Вујанов
