Окупљени у тим „ПМГ роботикс”, Желимир Тришић, Петар Кнежевић, Слађан Плавшић, Видоје Обрадовић, Мирослав Богдановић, Немања Јанус, Милан Беадар, Андреј Јусуповић, Данило Лазић, Ђорђе Достанић и Бранко Јекић, оставили су иза себе 32 тима из Европе, Азије, Африке и Северне Америке. Њихови роботи показали су се као најуспешнији у мисији да буду потпуно аутономни у решавању одређених задатака.
Такмичари су на тему „ Атом фектори” имали задатак да у част Дмитрију Мендељејеву, великом хемичару, који је пре 150 година променио схватања материје и направио класификацију хемијских елемената, креирају роботе који на терену могу да изведу акције, које симболично представљају експеримент, класификују и мере атоме и слично, а све то потпуно аутономно.
– Атоми су, у виду пакова за хокеј, били распоређени по терену, а роботи су морали да скупљају неке од њих, сместе их у одређена места, одговарајуће акцелераторе, да их сложе у вертикалан положај. Требало је, између осталог, да роботи имају могућност да слаже атоме на вагу – каже за „Дневник” један од такмичара из овог тима, Петар Кнежевић и додаје да је било доста изазова за решавање у инжењерском смислу. – Ми смо од старта били амбициознији у изради наших робота. Углавном се они тако пројектују да могу да се крећу и одраде неколико задатака. Али, ми смо желели да остваримо већи резултат, самим тим смо и тражили више спонзора за наш пројекат, јер је доста новца потребно да се изради такав робот, да се нађу нови делови, нови мотори. Да би робот могао да уради све те потребне задатке.
Најпре су одржане такмичарске рунде, које су у плеј-оф такмичења одредиле осам тимова. У самом крају српски тим победио је руски „Рисет” са Сколтеч космичког центра, Института за науку и технологију из Москве. Конкуренција је, кажу ови момци, била изузетно јака, што је и најбољи показатељ њиховог успеха.
– Сви ти студенти из разних земаља, које су учествовале, имају буyете који су неколико пута већи од наших и они нису уопште морали да размишљају о спонзорима, то њима обезбеђује факултет. Они само размишљају у инжењерском смислу како да реше одређене проблеме – објашњава Желимир Тришић. – С једне стране је и добро што ми имамо додира са спонзорима јер се тако припремамо за оно што нас чека и у наставку живота. Убедити људе да уложе и верују у вас је тешко. Сама реализација пројекта, моделовање робота, програмирање, електроника, је такође изузетно напорна. Све морате доста пута да тестирате да би било функционално. Стога смо захвални спонзорима који су нам помогли, али и тиму „Мемристор”, од којих смо прошле године много тога научили. Главни циљ ових робота је да буду поновљиви и да сваки пут раде исто, да одраде задатак како треба. Од старта смо знали неке своје домете и циљеве, па смо тако и кренули и конструисали робота. Циљали смо главну ствар, која увек побеђује, а то је поновљивост.
Иначе, студенти су у моделовање, пројектовање, програмирање и склапање робота кренули још пре неколико месеци, будући да им је то редовни задатак у оквиру предмета на четвртој години. Склапање робота је, како кажу, најлакши део, док је најтеже моделовати га и осмислити, али и наћи спонзоре, будући да је факултет обезбедио део новца. Читав тим пођеднако је учествовао у изради, а сваки од момака имао је свој задатак. Највећу захвалност дугују, кажу, проф. др Браниславу Боровцу, који им је највише помогао у целом пројекту, али су захвални и осталим професорима са факултета, захваљујући којима су кроз досадашње школовање стекли доста знања.
Спој интернационалних тимова
Иако је такмичење европско, организатори су дозволили и екипама из Алжира, Канаде и Тајвана да учествују. Осим момака из победничког тима „ПМГ роботикс”, Србију су у Француској представљале и екипе „Мемристор” и „Проботех” са Факултета техничких наука, које су се претходно путем националног такмичења пласирале на европско првенство. Неки од њих и прошле године су имали прилику да окусе изазове овог такмичења, па им је то искуство, како кажу, веома значило за овогодишње задакте које су имали.
Интересантно је да је овај тим, иако Факултет техничких наука у Новом Саду већ 19 година учествује на „Еуробот” такмичењу, први пут освојио злато. Ипак, сваке године се неке од екипа пласирају у сам врх такмичења, па је континуитет у квалитету најбољи показатељ њиховог рада, али и озбиљног знања које стичу.
– Србија има потенцијал да се ова грана индустрије и инжењерства развија, с тим што ово је доста скупа инвестиција – каже Петар Кнежевић. – Ово што смо ми радили је развој једног новог инежњерског производа. Тај развој је доста скуп и то захтева највећа улагања. Ту треба доста пажње да се уложи, а овакви резултати показују људима да је то будућност. Ми смо спремни за то, само треба неко да нас подржи. Ова врста мобилних робота је данас све више у експанзији, поготово у логистици, складиштењу, индустрији, где су потребне флексибилне манипулације са предметима.
Владимир Бијелић
Фото: Приватна архива
