Нужни нови модели збрињавања старих

У Републици Србији сваке године расте број старијих особа у односу на број укупног становништва, пошто се број новорођених смањује, а животни се век, захваљујуји све развијенијој медицини и здравственој заштити, продужава –казују подаци Републичког Статистичког Завода.
penzioneri, dnevnik.rs
Фото: Дневник, илустрација

Старије особе не препознају увек повреду својих права због чега се и не обраћају надлежним органима, упозорава покрајински заштитник грађана - омбудсман.

Оваква ситуација, по мишљењу покрајинског омбудсмана, захтева од друштва да изради нове моделе збрињавања старих који ће ефикасно одговорити на невоље које настају услед распада традиционалног модела породице и немогућности млађих да активно учествују у збрињавању старих чланова породице.


Насиље

Неретко је присутно и насиље у породици чије су жртве стари, а о чему се мало говори, а још ређе се предузимају мере да се ова врста насиља онемогући. Када се суоче са насиљем старије особе често не траже помоћ околине или надлежних институција зато што не препознају насиље или за насилнике проналазе разна оправдања.


Из ових чињеница произилази да је потребно све већу пажњу поклањати и институционалном збрињавању старих, што је резултирало оснивањем и све већег броја приватних домова за старе. Како су критеријуми за рад приватних домова исти као и за оне чији су оснивачи државни органи, бројни приватни домови своју делатност обављају без дозвола што, у изостанку одговарајуће инспекцијске контроле, ствара простор за повреду права лица која у њима бораве. Задатак државних органа је да број нелегалних приватних домова за старе своде на најмању меру и да ублажавањем критеријума за отварање истих омогуће – наравно, под контролисаним условима - масовније збрињавање старих.


Сиромаштво

Велики број старих људи се суочава са сиромаштвом, што је чест случај особа које живе у самачким домаћинствима. Примања од пензија су, углавном, ниска и недовољна да омогуће нешто више од задовољавања основних животних потреба.


Достигнућа медицинске науке су допринела продужетку животног века свуда, па и у нашој земљи. Потребе за здравственом заштитом старих особа су израженије су него у случају младих, а наш систем, нажалост, није прилагођен тим потребама. У многим насељеним местима не постоје службе за кућно лечење. Због недостатка одговарајућег медицинског кадра дуго се чека на специјалистичке прегледе. Збрињавању и лечењу оболелих од Алћајмерове болести се не придаје потребан значај, иако се број оболелих из године у годину повећава.

Б. Опрановић

EUR/RSD 117.1627
Најновије вести