Председник САНУ академик Владимир Костић истакао је да је Византолошки институт за седам деценија израстао у препознатљив научни ентитет у светској византологији, од самих почетака усмерен на истраживања интердисиплинарног карактера као што су историја Византије и византијско-јужнословенских односа, византијски извори за историју народа Југославије, византијска књижевност и средњовековни грчки језик, византијска и поствизантијска уметност, али на сарадњу са светом.
Рекао бих да данас обележавамо 70 година Института чији је задатак, између осталих, да нам да одговоре на питање шта је Византија нама и шта смо ми њој, јер Византија у доживљају нас обичних смртника није само најдуготрајније царство, нити занимљив и недовољно схваћен византијски комонвелт прострт на више континената од кога би, у још увек присутним порођајним боловима, оно што се назива уједињеном Европом, имало штошта да научи, рекао је Костић.
Он је оценио да Византија за нас представља магловити симбол цивилизацијских и религијских расцепа, на којима једним делом заснивамо осећај сопственог припадања и опредељења, било да то неко данас доживљава као срећу или као несрећни историјски усуд.
Појам Византија у најширем смислу није нестао падом Константинопоља 1453. године, као што ни његово освајање изгледа није завршено. Стога, причајући о Византији, ми једним делом причамо о себи самима - какви смо некада били, шта смо прошли, али и какви смо и шта смо данас. Управо то сазнање чини смисао постојања Византолошког института, нагласио је Костић.
Академик Љубомир Максимовић, који је већ две деценије на челу Института, наследивши на том месту његовог оснивача академика Георгија Острогорског и потоњег директора академика Божидара Ферјанчића, осврнуо се у својој беседи на историјат, развој и резултате те институције и значај београдске византолошке школе.
Он је рекао да се Византолошки институт у последњих 10 година опоравио од удараца које је претрпео због опште лоше ситуације у земљи деведесетих година.
Много његових сарадника је умрло или отишло у иностранство и у једном тренутку, пре нешто више од 10 година, Институт је имао свега четири члана. Данас има 12 сарадника који су скоро сви у научним звањима - историчари, историчари уметности и историчари права. Данас све боље функционише, што се најбоље видело на Светском конгресу византолога пре две године у Београду, истакао је Максимовић.
Он је констатовао да тренутно могу бити задовољни, с тим што деле све оне потешкоће кроз које пролази цела научна заједница, а то су неуређен систем пројеката, прелазак на нови начин финасирања који још није ни почео да се примењује.
