То је за Тањуг потврдио помоћник министра за рад у Сектору за бригу о породици и социјалну заштиту Милош Јанковић, који каже да је за такву врсту помоћи, буџетом за 2018. предвиђено 204 милиона динара.
Јанковића објашњава да ће цена смештаја за најугроженије грађане који немају никога да брине о њима бити до 40.000 динара и да ће држава надоместити разлику између ове цене и примања којима они располажу.
"Министарство је понудило цену која ће се кретати до 40.000 динара, и она је утврђена на основу просечне цене смештаја у Београду за другу и трећу категорију социјално угрожених", објашњава Јанковић.
Ако је на пример, пензија корисника 30.000 динара, каже, преосталих 10.000 ће сносити држава, а уколико корисник нема никакав извор прихода и спада у категорију најугроженијих, држава ће сносити цео трошак смештаја, поручује Јанковић.
Подсећа да је та врста помоћи за грађане трећег доба требало да почне крајем првог квартала ове године, међутим, каже Јанковић, померена је за 1. јули због различитих тумачења у вези са применом Закона о јавним набавкама.
"Очекујем да ће до 1. јула све бити готово - објављен јавни позив, изабрани пружаоци услуга и да ће они људи који до тада изразе жељу да буду смештени у неку од установа приватне социјалне заштите, до тада бити и упућени у њу ", рекао је Јанковић.
Пружиоци услуга могу бити само лиценциране приватне установе социјалне заштите, којима Министарство за рад издаје дозволу, а таквих је у Србији тренутно 191.
Листа чекања од око 800 најстаријих грађана за 42 државне установе социјалне заштите и попуњеност тих домова до 98 одсто, биле су сигнал да пре две године Удружење приватних установа социјалне заштите покрене иницијативу за сместај људи у приватним домовима.
Према Јанковићевим речима, просечна попуњеност приватних установа је око 73 одсто, те управо ту има простора и могућности да већи број људи са листе буде збринут.
Оно с чим приватне установе нису задовољне, наглашава Јанковић, јесте цена од 40.000 динара за коју сматрају да није адекватна за приватнике у Београду и Новом Саду.
"Држава тренутно може да пружи толико, а спремна је да се укључи и реши тај проблем. Ове године определили смо 204 милиона динара буџетских средстава", истиче Јанковић.
Он очекује да ће овај пројекат пробудити интересовање код власника приватних домова којима та цена одговара, јер у провинцијским местима у Србији, због нижег стандарда, та цена би задовољила потребе.
Секретар Удружења за приватне смештаје социјалне заштите Никола Мартић, каже да је цена смештаја коју би покривао буџет, а за коју се на ранијим састанцима са Министарством говорило да ће бити око 37.000 динара месечно, "нереално ниска" за приватнике који немају исти статус као државне установе.
"У државним установама медицинско особље је на платама које покрива РФЗО, а при чему су они делимично и на буџетима локалних самоуправа... Али ми у сваком случају не желимо унапред да спекулишемо о цифрама", наводи Мартић.
Сагласан је са Јанковићем да је новац из буџета који одвојен за ову намену довољан да се збрину сви материјално угрожени припадници трећег доба.
Удружење броји око 50 приватних установа, што је трећина од укупног броја приватних домова у Србији, а они би, према Мартићевој процени, могли да сместе половину броја људи са листа чекања, а сматра да ће се број захтева за домове удвостручити када реформа почне.
